Топола

16

тако без смисла, као и локализовање френолошких духовних моћи. Само ово једно смемо из тога извести, да оне средишне области садрже какве било посредне чланове, који су неопходно потребни y скупу важних физиолошких догађаја, који прате вољну радњу; a на основу анатомских чињеница мораћемо свакојако примитн даље и то, да ce ту ради о оним посредннм члановима, који су стављени непосредно између догађаја y мозгу и спровођења к мишићима. Али за локализовање осталих функција, нарочито за локализовање чулннх осећаја, још ce није постегла потребна сагласност посматрања. Ипак зато има и ту резултата, који ce слажу бар с већим делом искустава. Прво je један умни експериментатор 8 поставио план, по ком je испитивао оне утицаје на развиће мозга, који ce постизавају уклањањем нзвесних чулннх органа. Он je уклонио иа новорођеним животињама час са.мо на једној, час на обема странама односни чулни орган и испитивао je после смрти, што je касније наступила, повратна дејства на мозак. Ови су експерименти (шт с почетка безуспешнн y погледу питања о месту y можданој површини, где би органи били заступљени; али они упозорише патолошкога анатома на оне.случаје y људи, који су y току многих година без једнога чулног органа. Пошто ce овде дејства једнога таквог недостатка изводе y датим приликама y много дужем размаку времена, но што ce то могло постићи с експериментима на животињама, то ce ту с правом пре могао изгледати успех. И заиста ce y једном броју сагласних посматрања нашло, да код дугогодишњега недостатка очних органа постепено нестаје супстанција y стражњим режњевима великога мозга; ако пак нема ока само на једној страни, то ce нпак дели нестајање супстанције на обе половине средишнога органа, a то очито roвори y прилог томе, да je сваки од обају очних живаца заступљен y обема половинама мозга. Ну још ce пре тога докопала овога истог питања експериментална физиологија полазећи с друге стране. Ако су чулни осећаји y мозгу локализовани, то морају они очито нестати, ако ce уклоне односна мождана