Топола

17

места. Стога отпочеше експериментатори с планом уклањати различите области мождане коре у.животиња и после њихова оздрављења иснитивати њихове чулне функције. Засада посматрачи дабогме да нису још никако сагласни y одлучним тачкама, a то je и сасвим разумљиво, јер су ти експерименти веома тешки. Најпотпунији пак и по свој прилици најпоузданији ред експеримената y овом предмету указује с извесношћу, да средишно седиште ocehaja вида треба тражити y кори стражњих режњева, и с тим je ту постигнута уједно 'и сагласност с напред поменутим патолошким посматрањем. Од нарочитога су внтереса уједно ближе погодбе овога локализовања. У животиња, y којих су очи јако устрану смештене, те стога немају једно заједничко поље вида, као човек, веза je, и код једнога и код другог ока, као што ce показало, потпуно укрштена : деснсш оку одговара лева страна мозга, a левом десна. У животиња пак, код којих ce, као н. пр. y пса, погодбе виђења приближују човековим, пошто ce слике појединих делова спољашњега простора указује на одговарајућим местима обеју ретина, и веза je с мозгом тек деломице укрштена : она меета y ретини оба -ока, на којим ce указују слике истих делова простора, заступљена су y мозгу само на једној страни. Ако ово применимо ка човека, чија су оба ока окренута сасвим Hanpëfl, Ta ко да ce утлавном слике свих предмета y исто доба указују y оба ока, то ће ce очевидно морати ишчекивати, да ce код њега заједнична видна живчана влакна оба ока завршују y свакој половини мозга, пошто je на десној страни мозга лева, а на левој страни мозга десна половина сваке ретине заступљена. Ово ce заиста доказало експериментима на мајмуну, чије су очи смештене слично човековим, као и појединим патолошким посматрањима. Види ce, уколико јемного ближи већ физиолошки догађај y мозгу психолошком значењу нашсга осећаја ,вида, но догађај y спољашњем чулном органу. Једној просто виђеној простора одговарају уопште две осећајуће тачке на ретинама, једна y десном и друга y левом оку; али ce чини, да 2