Топола

18

тим o6eMà тачкама опет одговара само једно једино место y чулној површини средишнога органа. Али и за локализовање осталих чулних осећаја, чула слуха, куса, мириса, као и пипања, дошло ce експерименталним истраживањем последњих година до значајних резултата. Ну ми ce нећемо на те резултате обзирати, пошто су ту потребне потврде и с других страна, a нарочито са стране патолошкога и патолошко-анатомског посматрања. Уосталом нико неће сумњати y то, ако су хотимични покрети мишића на лицу, и мишића руку и ногу, везани за одређене тачке мождане коре, да ће и за остале мишиће на телу постојати такве тачке, или, ако je доказана средишна површина за вид, да исто тако мора постојати и средишна површина за слух и за пипање. ГГсихологију мање занима специјално питање о месту ових супстрата, али je с тим значајнији за њу општи резултат, који ce до.ста јасно истиче из већ потврђених чињеница. Оба начина, накоја ce наш живот показује, и којима наша душа ступа y узајамно дејство са спољашњим светом, чулни ocekaj и хотимични покрет, на сличан су начин рашчлањени y мозгу y своје поједине елементе као и y телесним органима, y којим ce оно узајамно дејство изводи непосредно. Нити постоји y мозгу једна једина тачка, из које ce управља свима функцијама, нити су ове подједнако везане за делокупну масу мозга, но су ту виђење, чувење, пипање и телесни покрети раздељени исто тако на различите супстрате као и на површини тела. Штавише, свакој групи мишића, па по свој прилици и сваком поједином мишићуј сваком чулном осећају, који ce разликује извесним непроменљивим особинама од другога, одговара и оделито средишно месго. Онај принцип о подели рада, што налазимо остварен свугде на живом телу, важи дакле и за средишну радионицу најважнијих органских радња, за мозак. Али овај принцип мора обухватати и даљу чињеницу, да свака како било радња, мора бити резултат заједничкога делања многих средишннх елеменкта. На нашим спољашњим телесним органима подела je рада y том,