Топола

19

што ce делатност разних делова уједињује y једном смеру. Када хотимичним кретањем мењамо место, то разне групе мишића крећу терет тела, a чуло пипања и внда нам дагју представу пута, што га треба прећи, Пошто ове поједине деломичне функције имају своја оделита средишна заступства y живчаним окрајцима, то ће и y мозгу бити комплексне радње раздељене y своје делове. Само један од проналазака новије физиологије мозга чнни ce да je y противречности с овим извођењем; локализовање говора. Говор je заиста једна од најзаплетенијнх радња човечјега духа, па зар да je он искључиво везан за одређену област мождане коре y слепоочном крају! Ну ту пре свега морамо узети y обзир, да' je наше знање о седишту подобности за говор саразмерно грубо. Ако je уопште и добро пошло за руком, да ce одреде границе те области на површини мозга, то нам je ипак мало познато о специјалнијем ширењу поболевања код извесних облика поремећаја y говору. Па ипак je y новије доба пронађена чињеница, која je y овом погледу доста знаменита. Два су характеристично различита облика средишне узетости говора y том, што ce код једнога не разумеју више речи, a Јчеђутим болесник може да изговара речи, које му ce казују (аудитивна афазија); код другога ce пак, обратно, одржало разумевање речи, али нема подобности за артмкуловање (моторна афазија). Овим разним облицима чини ce да je увек узрок повреда различитих места, пошто je разумевање речи везано управо за слепоочну област, a стварање речи за место, што даље напред лежи, то јест за побочни део чеоне области мозга. Патолошкб нам посматрање указује и на друге поремећаје, који ce не односе на сам говор, него на писање и на читање/који су с говором y блиском односу, a то je неподобност, да ce речи пишу или написане речи читају, ако ce састав опажаја вида и није променио. Оба су поре.мећаја већином y вези с правим поремећајем говора, али ce могу јавити и за себе, па штавише и одвојено један од другога, За сваку радњу, која