Топола

сама за себе може отпасти, мора ce очито узети и оделит супстрат y општој средишној области говора, па ако ce анатомски то још и не да'потврдити. И док нам ове чињенице указују на деобу функције за говор y различите саставне делове, мора ce и овде узети y обзир оно, шта напоменусмо код нестајања хотимичних покрета. Нестајање хотимичних покрета, које настаје услед тога, што je уклоњена једна област мождане коре, не допушта нам, да и вољу ту локализујемо, но највише, да изведемо закључак, да су с тим уклоњени најближи посредни чланови за преношење вољнмх надражаја на живчане путове. На сличан начин уклањањем тако зване средишне области за говор нестаје функције говора и то, према специјалним условнма, схватање, артикуловање речи, подобност писања или разумевање написанога. Те стога исто 'тако немамо права говорити о каквом седишту подобности за говор, за писање и за схватање изговорених или написаних речи, као што не смемо рећи, ни да један одређени завртањ чини да сахат иде, јер овај одмах стане, чим ce завртањ извади. Поставка, да је једна тако заплетена радња, као што je постање и схватање везана за строго означену средишну област, очито ce не може примнти већ стога, што су и прост ocefeaj утисака звука и светлости, као и npocxi-г хотимични покрети артулационих и писаћих мишића, .потребни код свих оних функција, којн су y вези с говором. A ми смо већ видели, да хотимичнн покрети језика и руку, чуло вида, па бесумње и чуло слуха имају своја засебна средишна заступства, одељена од онога средишта за говор. Све нас дакле гони да примимо, да и ово седнште садржи само прелазне чланове или тачке за састајање (чворове), н да ce њнховим уклањањем ремети заједничко дејство многобројних и разноврсних елемената. Ну још je једна значајна појава, која je кашто непоузданим чинила препирке о локализовању, посматрана прво код поремећаја средишта за говор. a прсле потврђена н y другим случајевима. Ова ce појава

20