Топола

39

слити на психолошки појам о асоцијацији. Нарочито je он мислио, да кори чеонога мозга, која je y човека силно развијена, треба придати значење једне важне функције y догађајима пажње или аперцепције, тачка, y којој ce састали анатомско-физиолошко истраживање и значење појма о аперцепцији, које je овом једновре.мено дала експериментална психологија. 14 И код поремећаја y говору, који су први поставили темељ новој теорији о локализацији, показало ce најзад, да су различите схеме за локализацију, којима ce покушавало протолковати, које ce везе укидају или ремсте, када ce исеку поједини делови мозга, недовољне; a да нам међутим елементарни асоцијациони догађаји, како их упознајемо y нормалној психологији, могу дати опште обавештење о узајамним односима разних елементарних поремећаја, који су ту посматрани. И тако ce програм, y ком je нова физиологија мозга y свом првом полету изнела свој одношај према психологији, обрнуо приближно y своју противност. Док je она полагала право на то, да психологију на новом темељу подигне као физиологију можданих функција, данас ce поставља као први захтев опрезне физиологије мозга, да експерименталном анализом душевних појава даде себи показати путове, којим би могла доћи до разумевања можданих функција и до значења појединих делова мозга за душевни живот. 15