Топола

дцште чнтаве коре великога мозга. „Асоцијациони центри“ су „органп мишљења“, они су знатно већи y човека но y којих било животиња, па п y антропоидних мајмуна; y њима je надмоћност човекова над животињама. Док су поједини физиолози и психолози Флексихов наук о асоцнјационпм центрима одушевљено примали, други су га оштро одбијали, В. Хефдннг, Фнлозофијскн проблеми (Београд 3920), стр. 23. и даљс. -, 14 (Стр. °9). Вунт (Wilhelm Wundt, 1832.—1920.) ce слаже с мишљењем лшогихфизиолога и анатома, да je чеони мозак y блиском односу с „интелкгенцвјрм“, али како Вунт из принднпа одбацује „апСолутну локализаци]у‘ : , то он том мишљењу даје нарочити облик. По Вунту је „аперцепција“, која je елементарнн догађај, оскова свим изјавама иктелнгеиције или ввших психичких функција. „једна садржина свести, одређена аперцепцнјом (према њезикој објективној странк), постаје јаснијом, a аперцепција ce садржн (према својој.субјективној страни) y извеснии чуствима, која ми с обзиром на коју било дату садржину означујемо обично као стање „пажње“.“ У прилог овога месног одређпвања „аперцепционога центра“ наводи Вунт, да повреде ове области не шкоде фуккцијама осећаја и пошрета, алн да суим последнца стални духовних способности и личних особеностп (характера). Како Вунт осим тога y покретима, који прате чуства и афекте (дакле y „душевним покретнма“) види рефлексе аперцепционога центра, то je за-н> сва област чеонога мозга толико важна, да ce y чнтавом нервном скстену не може мерити с њом y том ниједна друга. Најважније и највише функцнје нашега организма везане су за њу. За нервни систем дакле Вунт узнма, као што ce и из свега тога види,. ове физиолошке поставке : 1. Прпнцпи свезе елгмената. Сваки нервнн елеменат je с осталнм нервним елементима на тај иачтзн нужно свезан, да je само том свезом подобан за једну извесну радњу 2. Прннцпа арвобпшнг пнднференциЈе функцнја. Ннједан елеменат не врши првобитно специфичне радње, већ je врста његова фупкционовања зависна од његове свагдашље свезе с чнтавим системом. Према томе Вунт не сматра, да су специфичне чулне снергије првобитне особине него их сматра као узајамно дејство између спол>ашње дражи и органа, који je прима. (Физиолог Јоханес Мплер Müller поставио ј.е наук о специфичној чулној енергији, познат као „закоч о квалитетнма осећаја“ : „Чулни ocehaj није спровођење једнога квалитета или једнога стања спољашњега тела до свести, него спровођење једнога квалитета,-једнога стања чулнога нерва до свести, и ови су квалитети, изазвати спољашњим узроком, y различитим чулпим нерннма различите чулне енергије“). 3. Принцни вежбе и арилагођавања. Сваки je елеменат с- тим погоднији за вршење једне одређеке радње, што je чешће бпо од спољашњих услова изазват на ту радњу, a с промењеним приликама може бити подобан и за пове радње. 4. Принцна засшуаања ( внкарнрања). Елементе, којих je функција задржана или укинута, могу другиелементи ааступити, уколико ce каходе y погодним свезама за то.