Топола

20

хтео да пронађе извор непрекиднога стварања језика, није ништа друго до језик, који матере и дадиље говоре, када хоће да га прилагоде дечјем степеиу свести. Бољи нам успех обећава овде широко поље психичке антропологије. Погледи на живот, обичаје, религиозне представе у природних народа могу се с правом сматрати, што дубље продиремо у њих, као важан рудник објективних психолошких истраживања. [Па ипак се не може сумњати, да ]е на том пољу до данас мало урађено.. Духовно стање једнога т. зв. природног народа резултат је непрегледнога ланца услова, који пред очима посматрачевим долазе утолико заплетенији, уколико све више престаје да важи у нашем истраживању раније мишљење, као да су у наших садашњих природних народа остварена примитивна стања људскога рода. У ствари догађа се стога и сувнше често, да етполсГг, који жели да објасни погледе на свет и на живот у таквих народа, полази обратно од утврђених психолошких представа, за које му тада етнолошко искуство даје разне примене и примере. По најважније поље психнчке етнологије између свих напред поменутих бесумње су мишолошкг представе. Већ и сама је егзистенција тих представа од највећега психолошког интереса. Па могли бисмо и рећи, да је митолошко мишљење нова појава, коју психологија на својим истраживалачким путовима и не сусреће, или јој се појава та примиче једва у виду слабих паслика, а истом би се из познавања њихових живљих праслика могло извући неко разумевање. Ну досада су психолошка обавештења, на којима ваља митологији захвалити, још релативно ограничена. Као год у рану зору маглом обавијени врхови удаљених гора, тако нам из промене митолошких представа свиће слућење оних мена, којима је човечја свест према извесним законима у току времена подложена. Алп ко се усуђује,:да већ данас искаже те законе? Ко.сме предузети, да овде одели оно, што је од опште вредности, од онога, што је постало случајно од спољашњих услова? Бесумње не онај,