Топола

19

Ипак морамо признати, да експериментална психологија, ако не допустимо да прекорачи напред означене границе, има и један недостатак, против кога нема помоћи у оружници психо-физичких метода. Наши психолошки експерименти обрћу се свести одрасла човека; они нам отказују своју помоћ у свим оним приликама, где се не могу јасно разумети намере психологове. 0 психичком развоју дају нам веома мало извешћа. Њихова примена на психичке поремећаје вероватно ће бити. незнатна; природу дубљих поремећаја мање ће моћи објаснити директним истраживањем но указивањем на промене, које. прате диспозицију и постање тих поремећаја. Пре свега је пак психо-физички експерименат упућен-да раствара релативно елементарне догађаје, поједине акте представа, воље, сећања; само у мањем обиму може пратити и свезе ових простијих догађаја. Међутим не може продрети до објашњења развоја правих процеса мишљења, па ни до- виших облика чустава и нагона; највише што се хможе учинити то је неколико недовољних посматрања о спољашњем, временом реду ових процеса. ~ ’ Више се пута нарочита пажња обраћала на посматрања деце, не би ли се тиме доскочило овим недостацима у погледу на духовни развој. При свем признању, које одајем важности ове гране психолошкога истраживања, не могу пристати уз оно прецењивање, које је поједине педагошке психологе навело, да исихологију детета ставе изнад свих осталих делова психологије. Бесумње је од интереса да се утврди, када се и како јављају извесни психички појави први пут, да ли се јављају независно од- спољашњих утицаја или не, и т. д. Али смо баш ту изложени чешће обманама, но што се то обично узима. При тачнијем истраживању находимо толико пута, да је токорсе самостално постала мисао, нова пронађена реч пуко наследовање, што не можемо упознати у први мах, јер су се у устима детињи,м унеколико измениле. Цео детињи говор уопште, у коме би многи посматрач 2*