Топола

27

то се сме можебити надати, да ће услуге, које је учинила филозофији, боље бити од оних, које је примила од ње.] Као дакле погледима у схватање живота, у обичаје и у митолошке представе природних људи, тако нам се нсто и у језику, у законима његова развоја, његове изградње и у историји значења појмова откривају психолошки облици и закони мишљења. И срећан је случај, да управо онде, где нам експериментално посматрање отказује своју помоћ, на његово место ступају помоћна срества исихологије народа. Овај 1882. године написани чланак обухватио је програм радова, који су на кратко време пре тога' отпочети у лајпцишком Институту за ексиерименталну исихологију. Овај потхват, отпочет с врло скромним срествима, могао се с почетка позивати више на своје'добре намере него ли на већ постигнуте резултате, и у оно време није био врло симпатично примљен од филозофскога света. Скептичко стајалиште, које је уопште стручна филозофија заузела према потхвату, да се у психологију заведе експерименат, нашао је свој класични израз у једном предавању Ед. Цглера (2еllег) на угледном месту, у Берлинској академији наука, „0 мерењу психичких појава“, у коме је знаменити историчар филсзофије покушао да докаже, како је, по његову мишљењу, она тежња потпуно узалудна. Потхват, да се психичкн догађаји како било квантитивно одрецују или љксперименталним утицајима мењају, поредио ]е он не много храбрећи с оним познатим рачунањем Платоновим, по коме добар краљ 729 пута пријатније живи него ли један тиранин. Томе и многом сличном извођењу, на које ]е наилазила нова психологија, била су уопште у основи два неспоразума. Прво се мислило, да експериментална психологија полаже главну вредност на то, да се егзактном мером одреде онн психнчки догађаји, који су својом квалитативном природом већ