Топола

с почетка била везана за нови полет у истраживањима мождане ф тзиологијс. Тако су стајала у оштрој опреци један прс ма другам два правца експерименталне психологије; пеихолошки, који је с писцем ове расправе у експерименту видео битно психолошко помоћно срество за егзактно управљање и надзор самопосматрања, и физиолошки, коме је експерименат био оруђе, које треба да потпомотне физиолошко интерпретовање душевних доживљаја. Ова опрека није ни до данас сасвим ишчезла, ако се може бити постепено и ублажавала. У томе ће свакојако бити имао удела успех, који је фактички имала у чисто психолошком интересу предузета анализа свесних догађаја, и који је уједно све више водиб до формацше психолошких експерименталних метода, на којим се унапред могло видетп, да немају никаква значења у смислу физиолошке интерпретације.

ПОГОВОР.

Вунт је отворио први Инсшитуш за ексиерименшалну исихологију 18/9. у Лајпцигу. Инсшишуш је, као што сам признаје, отворен скромним соествима, а имао је великих противника, већина је пак заинтересованих скептички посматрала развој ове нове установе. Стога је творац Инстишуша осетио потребу, да у једном популарном чланку изнесе задатке експерименталне психологије, упозна и шире кругове с овом и увери их о њезиној оправданости. Али је овај чланак задобио и документарно значење у историји психологије, јер нам је у кратком прегледу дао програм рада једнога најзнаменитијих радника у области психолошке науке, који је сав свој живот посветио извршењу тога програма. Институт је убрзо око себе прикупио раднике из свих крајева светских и постао расадник експерименталнога истраживања психолошког. Али је Америка убрзо наткрилила све

29