Топола

Овај чланак, написан 18о2., одштампан је и у Вунтовим „Есејима" (188о.), одакле сам га превео и саопштио у „Учитељу“ за 1891.—1892. годину. Тада Вунт још није био одвојио индивидуалну од социјалне психологије,_и ту уноси и проблеме ,психологије народа 1 , још не помињући тога имена. Али у другом издању „Есеја" (1906.) су изостављени сви они проблеми из социјалне психОлогије, на које је указано у чланку, како је првобитно написан, и чланак је завршен с напоменом, „да управо онде, где експеридшнтално посматрање отказује своју помоћ, ступају на његово место помоћна срества исихологије народа.“ 1 Ја сам међутим, ако сам и поново превео читав чланак из другога' издања, оставио из првога сва та места, где се говори о проблемима соцпјалне психологије, симо што сам их ставио у угласте ограде (стр. 20.—27.), да бих тиме означио, да су она из другога издања изостављена. Вунт је у томе чланку запста изнео читав програм свога рада, али када је касније одвојио - индивидуалну психологију од социјалне (а индивидуална је -за њега експериментална или физиолошка психологкја), онда ]е из задатака експерименталке психологије изоставио све оне, што се односе на социјалну (за њега; психологију народа), и само је указао на ову као на допуну индивидуалне психологије. За нашега ће читаоца бити од несумњиве користи, да баци, било само и на овај претходни, програмни начин, погледе у целокупну Вунтову психологију, како у ону, која, у три велике књиге, носи натпис; бег рћузlоlо§lзсћеп Рзусћоlо§lе, тако и у ону, неексперименталну, која обухвата десет дебелих свезака под заједничким натписом Убlкегрзусћо!о§lе, еше IЈпlегзисћип§ бег Епlшскlип§з§езеl2е уоп бргасће, Муlћиз иг.с! 5111е, где се износп „узрочна анализа духовних производа од опште вредности,који су постали без утицаја посматрамева“, Џ — а које обе чине животно дело једнога врло ретког и стручног научника и великог систематичара, с којим се могу поредити само Аристотел у старом и Херберт Спенсер у новом веку. М. Ш.

1 Што је иза тога, додатак је уз друго издаље.

Ј1