Топола

жнијим свесним мотивима. И управо стога, што се његова радња оснива на свесној вбљи, нехатник је кажњив и због оних мотива, о Тсојим није био свестан. Јер само свесна и стога она воља, која је оподобљена, да расуди о овим мотивима, има снаге, да изазове и оне мотиве, који у моменту у њој још не дејствују. Кажњивост се оснива овде само на том,. што су пропуштени ови обзири, и законодавно право с правилним тактом ставља овде мању кривицу, пошто за морално пресуђивање толика тежина не пада на непотпуно расуђење о последицама једне радње колико на избор из мотива, који су за осуду. С питањем о кажњивој намери и о нехатости додирује се ж друго б урачунљивости и о неурачунљивосши. Избегавање грешења из нехатости тражи много већи степен промишљенога избора него ли одбијање рђавих мотива. Тамо се дакле још може ставити у питање урачунљивост, док се међутим овде у пуном обиму мора одржати. У обема се случајевима пак она оснива на факту избора. Нагонске радње, код којих није могао доћи у питање избор између разних мотива, отимају се нашем моралном и правничком изрицању пресуде. Исто је тако за ово од одлучне важности, да је свакој спољашњој радњи претходила унутрашња, и то свесна вољна радња. Само смо за оно одговорни, у чем смо учесници својом свешћу, било непосредно, каквом вољном радњом, која је за осуду, било посредно, пропустивши да промислимо, шта смо све дужни чинити, и зато смо с том својом свешћу и одговорни; и није спољашња радња као таква, на коју се односи похвала или казна, но уверење, т. ј. она унутрашња изборна радња, која изводи спољашњу као нужну органску последицу. Овоме факту избора између различитих мотива, који се непрестано у нама обнавља као непосредни унутрашњи доживљај, одговара наша свест о слободи, ово највише земаљско добро, којим се човек одликује

38