Топола

45

и у нашој школској књижевности, али се с тим ипак не може порећи његов утицај и у нашим школама. Што је Хербартов утицај у књижевности много јачи, може се објаснити с тим, што је Хербарт дао потпун систем педагошки, и што је хербартовска педагогија била у ено доба већ сасвим разрађена и сређена, међутим Вунтова психологија није доживела ону непосредну и потпуну педогошку примену (сам Вунт само припадом помиње педагогију), а садашња расцватила психологија неће јој више ту примену ни допустити. Чланци, што се у овој двојној свесци штампају, преведени су из „Есеја“ и саопштени су у „Учитељу“ за 1895. (Година XIV.). Сада су поново преведени, други из другога издања „Есеја“, заједно с додатком у њему (в. стр. 42. и. 43). Први чланак није прештампан у другом издању „Есеја“ стога, што је Вунт мислио, да би- га прерађивање тога чланка одвело сувише далеко. Вунт је ту по свој прилици. помишљао на многобројне хипотезе о чуству, које се појавише последњих година, као и на своја три чуствена пара (угодност и неугодност, узнемиреност и умиреност, запетост и отпуштеност). Али како и тај чланак потпуно одговара смеру, који је постављен за публиковање ових расправа Вунтових, то није било разлога, да се изостави, и то с тим мање, што оно разликовање Вунтова три чуствена пара у психологији није ни примљено. Завршавајући овај рад изнећемо својим читаоцима још и најважније податке из Вунтова живота и рада. Вилхем Вунш је рођен 16. августа 1832. у пасторском дому у Некарау-у у Баденској (у близини Манхајма и Рајне). У Хајделбергу је учио гимназију; Свршио је медицинске науке и постао приватни доценат за физиологију на хајделбершком университету. У то је доба каписао медицинску физику и уџбеник за физиологију, који је изишао у четири издања. Већ се тада појавио у њему и филозофски дар, и он расправља питања из природних наука, која улазе уједно и у област филозофских дисциплина. 1861. држао је на збору природњака у Шпајеру предавање о физиолошком времену, т. ј. о времену, које је потребно да се један чулни утисак прими и одговори на-њ. После две године јавља се с опсежним делом „Предавања о људској и животињској души“. Међутим филозофско