Топола

I. ЧУСТВО И ПРЕДСТАВА.

Чуства ( осећаља) су субјсктивна стања или догађаји, које схватамо непосредно као угадност или као неугодност. Осећаји су пак оне промене наше свести, које непосредно изазива једна чулна драж, као, што су звук, светлост, боја, кус и Мирис, осећај притиска и температуре, и код којих намерно' апстрахујемо чуства (т. ј, како ти осећаји на нас утичу, да ли угодно' или неугодно), што се јављају отприлике у исто доба. Као што на тај начин лучимо чуства од осећаја, тако ступају она осим тога ,у одређену опреку и према иргдставама. Код ових нам већ непосредни смисао речи казује, да нешто иред себе сшављамо, да под њима разумемо догађаје свести, које лреносимо напоље у спољашњи „ свет; представе су дакле слике, које примамо од спољашњих предмета или их односимо на спољашње предмете. Према томе представе и чуство деле донекле садржину 'наше свести: представа задржава за се објективне делове свести, а чуство субјективне. Ну на оваквој се подели, коју врши обични говор према сировим и спољашњим знацима, научна анализа не може зауставити, нити се задовољити њоме. Она неминовно мора поћи даље и запитати се: који је прави одношај између оба ова саставна дела нашега унутрашњег живота? Шта се јавило пре, представа или- чуство, или су они од почетка једно за друго спојени? Да ли је могућно један од ових елемената свести на други, или их морамо признати као једнако