Топола

5

чуства истом у разним хипотезама, које се јавиШе у новој психологији, и које чуству признају неку врсту узречнога дејства,на све остале душевне процесе и тиме се надају, да даду рачун о томе, да се чуство не само прво јавља у почетку свега душевног развића него и да по том прати све представљање, мишљење и хоћење. „ Поред ова два супротна схватања, од којих једно изводи чуство из представа, а друго представе из чуства, појавило се и треће, које сматра и чуство и представе као потпуно независне једне од других и једнако самосталне облике унутрашњега искустза. Представници су овога гледишта нарочито они, који ни у новије доба не напуштају мисао о засебно] моћи за чуствовање. Очевидно је, да је још. једно, четврто, схватање могућно, које нам може бити најнепосредније износи утисак, који на нас чини фактично стање унутрашњег! искуства, а не упушта се у толковања и у хипотезе. Ово схватање држи унеколико средину између схватања о првенству овога или оног саставног дела унутрашњега опажања, и схватања, што допушта више једнако самосталних функција, пошшо предсшаву и чувсшво схваша као координоване саставне иојаве једнога и истог унутрашњег догађаја, а при том све, што обележавамо као афекат, нагон, захтевање, хоћење, сматра опет као саставну појаву или специјални облик чуства. Ово се гледиште додирује највише с напослетку наведеним гледиштем. Ну ипак је разлика битна, јер чуство и представу ово четврто гледиште не сматра као различите догађаје, него као делове једнога и истог процеса, који се у ствари не дели, но је дељење његово само резултат психолошке апстракције. На сваки начин да апстракцији не смемо одрећи право, да раздељује појаве на овај начин. Али психолошка анализа -употребљује то право на зло, када узима саставне делове, апстракцијом задобивене,