Топола

као стварно оделите догађаје, или их штавише своди на равличите душевне моћи. - Заступник овога четвртог гледишта моћи ће се ослонити пре свега на непосредно схватање факата свести. За ово су схватање чуство и представа унутрашња искуства, која увек једно друго прате и међусобно се одређују, један елеменат може превлађивати, али зато ипак нисмо никада подобни, да докажемо потпуну независност једнога ■од - другог. Стварно би се јединство ових основних душевних функција могло •оборити само тако, ако бисмо истраживањем могли прибавити довољно основа за независну егзистенцију кога било од ових елемената. Док се то не постигне, докле год сав основ буде у унапред смишљеним мнењима и у хипотезама, дотле ће и оно схатање, које може вредити као најнепосреднији израз фактичкога стања, бар то право моћи задржати за се, да је између разних претпоставака најпростија. Непосредно унутрашње искуство односи онај саставни део нашега унутрашњег догађања, који називамо представом, уопште на какав објекат, а душевне покрете сваке врсте (догађаје чувственога живота) на субјекштна стања свести. Психолошко истраживање о узајамној вези ових обају факата не може нигде поћи -даље од онога, што се намеће већ и самом простом искуству, т. ј. да субјективна стања на разне начине одређују објекти, и обратно, да се и схватање објеката одређује не мање субјективним стањима. једино нам ]е фактички дато јединство управо та општа свеза представа и чустава, и ми немамо основа претпостављати, као да су они, истом нашом апстракцијом. раздвојени саставни делови унутрашњега опажања, процеси, који су стварно раздељени или штавише и независни један од другога. Права основа за ово раздељивање је бесумње у егзистенцнји опрека угодности и неугодности, што сматрамо као характеристично својство свих душевних покрета. Али то још није

6