Топола

палазимо. да њихова посматрања и њихови искази нису нпкако чисте колстатацлје чињеница. Истраживања. која je у Бреславн отпочео да врши Виљем Штерн о лслхологдј л исказа. обелоданила су резултате којп лас пзненађују д убеђују. У сва-ки _се наш суд кришом увлаче одлике л мане наше психофжзлчке органжзаджје. тако. да су наше констатадије, које пржвддно жзгледају чжсто објектпвде. увек, ШЈво обојене нашжм HbepeSpia, напшм жељама п наклоностдма. Ова дсжхолошка откржћа- пржказују нам науку у ловој светлостж. Знамо да су све науке лрожзишле лз ирактичкжх лотреба. Нужда je човека научжла не само да се Богу молл. него ж да посматра л млслп. Наше најважније оружје у борби за одстанак јесте жлтелекат. Вековдл лаучлп рад извежбао нас je. да угушујемо наша осећања као ж жеље. л да члњенице у мнс-лдма колжрамо што je могуће вернжје. На тај лачлл услела je даука, да прлродне слле лагонл у нашу службу ж да тако човечију власт ддвовскд развлје. Наука је' за себе дронашла један члсто теордсдд лојам дстлне. који je за њу дпљ за себе. Она je себд засловала илтердадлонално дарство, које улравља самим собом п ле трпн ллчлје туторство. Па ллак лаука нжје у стању да бама из себе донструдше ижкакво лосматраље света п жлвота, које бж задовољжло нашд Ja. Працпоналне фулкције људске дл*ше, наше осећање ж хотење. које наука мора сжлом да угушује, баш оне сачињавају 'најдубље'језгро ) нашега бића. лајскржвенпјл извор жлвотле снаге. Овде лочшве рад ф жлс со фл је. Она одавно ллје више краљлца у лзбластд науке. за коју су je дуго сматрали. Алп лн као обжчна грађанка нлје у стаи.у влше да жслуњује своју лраву задаћу. Ко од фжлософдје градл следдјалну науку, ллл јој ставља у задатак да одређује основе II лретпоставке свега знања. тај не поздаје њено лраво блће д лдшава je улутарље снаге. Прогнана са свога старог лрестола. лршшла je она на себе нову тежу владалачку дужност са много већом одговорностп. Њен je задатак сада, да нежзмернлм силама. које нам наука ставља ла расположење. да правац д указује цпљеве. Употребљујемо научне методе, јер морамо да лозламо свет да~бlГга кренули налред. Алд je фллософу лотребно вдше од знања. Њему треба ллтудтдвлл впдовдтд логлед. којд лродлре у дубдду и дшрлду. а пре свега снажан лдеалаи лол е т вољ е. »Шта смо у јотању?« плтао je још лре вдше од сто годдла француски философ Меп дББр ан. а то je и данас још главно ллтање фллософдје. Данас je задатак философлји. да тумачи смлсао науке п живота. да даје људској вољи нове пмпулсе. да тваралачком развићу у