Топола

свега знања. Мени се пак чжнп, да je важније и плрднжје становнште о јединству циља. Све су науке постале из практичних потреба, те he према томе последљи п највжпш цпљ људскога пс.траживања увек битп и остатп, да људскж жжвот учпнп срећшфш и да му да богатпју садржжну. Наука п философија посвећују се жстраживању псти не. Алп je у новије време појам жстжне преиначен. Почедо се увиђати. да истпна није никакав статжчкж однос између мжсли и чињеница, који би вечито остао истж. Чжтав ред мжслилаца сматра данас напротпв пстину као нешто динамичко, нешто што води, што служж формпрању живота. Суд je онда жстижжт ако увећава нашу моћ над природом, акр je у стању да утиче успешно п благодетно на наше делање. II као што наука истраживањем истине увећава нашу моћ над природом п људском душом, псто тако нп циљ философпје ннје у контамплативном посматрању, већ у живом утидању, у свесном жстављању циља и одређжвању правца. Јелж онда, запжтаће нас, фжлософжја наука жли није? Kad одговор желео бжх да варирам овде једну Ш ж ле р о в у пзреку. Једном je Шжлер рекао о своме спеву »Уметнидж«, да нпје зато мање песма, јер je нешто впше од ње. Философија нж ј е зато м а њ е наука, јер je нешто в ж ш е од науке. Како то треба разуметж, вждеће се из следећега. Научнжк, којж истражује, жолазж од махом неисказане и недовољно свесне претпоставке, да je човек жо пржроди својој способан, да околне појаве, ЕОје на н> утжчу, најпре конст ату ј е чжс т о об ј е т;тжв н о као ч жiß ен ж це, као доживљаје. То се чак сматра да je најпримитжвнжја, најпростжја, зато и најопштжја форма крјом реагжрамо на утиске спољпега света. Све док се сматрало да je мишљење жрвобжтна и основна функдија људске свестж, могло се II мислитж тако. Али je последњих деценија та интелектуална предрасуда нотпуно разорена. Наука о народжма, псжхологија деце, новија жстраживања о исказима сведока, доказала су јасно као дан, да je објективно утврђжвање чињенпца жсто толико тепшо колнко и ретко. За пржмитивног човека као и за дете појаве спољнега света зацело нису чжњенжце, већ поводж за вршење пркрета. за нападг рдјрану и бегство. Прво и пајпрвобжтннје реагирање човеково на појаве спољнега света јесте_заузимање става, а не објектжвио констатовање. Леви Брил каже у своме врле задимљжвом делу »Les fonctions mentales dans les societes inferieures«, да код примитивног човека не може бжти ни говора о иекој чпсто терриској представи. Али и код иаших образованих савременжка