Топола

на латематжцж, водж ка стварном проширењу нашега сазнања, а да напротжв треба сваку фжлоеофску спекуладију посматратп само као залудну пгру без жжакве вредности. Метод природне науке употребљен je такође п од онпх наука, које стављају себк у задатак. да жстражују духовни жжвот. Развптак језжка. релжгжје, морала ж свжх соцжјалнжх установа, жспжтивао се п још се данас испитујс на основу статжстжчког ж ушредног мехода: а и овде се пспољава нека врста култа чжњенпде ж презжрање сваке спекулацжје. Наука. тако тврди Ерн ст Ма х. ннје ништа друго до екоHOMGKH уређено искуство; а задатак je њен, да исто je могуће простжје описује појаве у прпродп л људскоче духу. Захтев што ова дефпнпција садржи. да све. што ми самн доприноснмо чжњенждама, елжмпнжшемо. ж да лојаве. како се стварно збивају. што je могућс вернжје копжрамо у нашем мжшљењу од врло je велпке вредностж као методско правпло за свако научно жстражпвање. ж зато га треба добро утл-вптж. Алн наж! унутрашњп нагон. да све жтто с-мо жскусжлж вежемо уједно. потреба. да свет ж нас сале не cauo улознамо већ п гхватимо. не може се лзбаджтп лз света нжкаквжм летодскжл правжлом жстражнвања. Фжлософија се не може заменжтж чистом објектжвном науком која само скупља и уређује члњенжв;е. Зажста се последњжх годжна јасно пржмећује код представHni;a спецжјалнжх наука потреба да се лоново лрпберу и самоосвесте. У Лајпцигу je хемжчар В ж лх е л м Ос-твалд издао предавања о философији пржроде. п у жсто време основао часопжс: : Аналж фжлософжје лрироде«, коле je жзржчно стављено' у задатак. да жретреса општа пжтања научног жстражжвања. ж да жсплтује жаучне методе и њжхову' вредност за сазнање. Псторжчарп су такође сити да скупљају једжно дата, те осећају да схвате дубљж смжсао жсторжског развжтка. Философлја жсторжје, коју су основалж Xе рд е р п X е гел, денж се лонова, алж, услед бжтно жрошжреног познавања чжњенжда нарочпто обухватањем целе насељене земље, добпја много конкретджју п шпру основу. Како изгледа, дакле, преставнпцн спецжјалнжх наука долазе све~вжше до свести. да све људско знање има заједнжчку основу ii заједничке цжљеве. Фжлософжја, особжто од појаве Кант ов е, жстакла je као свој најважнији задатак: жспжтжвање основе делокупдог знања. Фихт ео в појал нау к е о зна њ у понова се ценп. а угледнж мислиоци данас -сматрају да je најважнжјж.. шта вжжте једини задатак фплософије, да испитује оспове ж претпоставке