Топола

ске спекулације, на основу брижљпвих посматрања и духовптпх опита помоћу математпчких помоћнпх срестава, која су се већ прекомерно префинида. испитују се п коначно утврђују .закони материјалног кретања. Величанствени развитак математике п на њему основанп развитак механпке у 17. и 18. веку, утиче сада са своЈе стране оџет на философнју. Хтело би се наћн такво посматрање света, чији би ставови били псто тако јасни као математпчке истине. У тој су тежњп духови охрабрени тиме, што према њпховом уверењу математпчка правила не почпвају на искуству, пего су чистим мшпљеј њем пзведена из самога разума, па ппак стоје ту без замерке тако, да се свако пскуство по њима мора да управља. Тако Сп пн оз а покушава да уреди законе свога потпуно затвореног фплософског система по теометриском методу, ида их докаже. АII ман уе л Кант, којп je био дубоко уверен у сигурност Њу тн ов е небеске механике, дошао je на дубокл г мисао, да основе математичке прпродне науке потражи у људскоме духу, те je тако шстао творац једног новог метода и правца у фжлософпји. Његов крптички систем требао je да буде строги гранпчар који he утврдитп гранпце људскога сазнања за вечита времена. Али ток његових мисли, као што ћемо доцније јасније показрли, садржи ипак клице за једну философију Еоја премаша свако могуће искуство. Ове су се клице потпуно развиле код Фихт еа. Шели нг а и нарочито код Xеге ла. и неко време порађају иисао, да није фжлософија само корен, него и краљица свих наука, која je, с обзиром на њено пронпцање у структЈфу људсl:ога духа, у стању да пресудно одлучује о истпнитоме и лажноме. Понекад ни у самим питањима прнродне науке није се ова задовољавала да има само последњу реч; у приликама су се чак п чињепиде, које су тачно посматране н за пстш-ште доказане, оспоравале и означавале као немогућне. јер се нису могле сместити у философски систем. На супрот таквим, потпуно неоправданим претензијама, морала je природна наука да доказује своју самосталност, и да непрестапо наглашује, да чињенице п закони, нађени посматрањем и опитом. вреде независно од сваке философске спекулације. Тако нађене чињенице образују, такорећн, темељ на коме научна философија сме даље да зида. Неслућепи успеси, које су у деветиаестом веку показале прпродна наука и техника, учинили су сада да се код велике већиие научника породило мишљење, да само егзактни метдд, истражнвања. основан с једне страие на посматраљу и опиту, с друге стране