Топола

t религжје и фжлософије. Обе пжтају о тку д а и куд а; обе пптају где су почецп ж дпљеви космжчког развића и човечанства. Али he одговори на ова жжтања, која дубоко засецају у наш најдубљп живот, само онда испасти задовољавајућж. ако ие етојс у супротностн са резултатима објектпвног жспитивања самих чињендда. За философију je данас потпуно разумљжво, да мора оперисати жаучнжм методама ж научжжм срествжма мжшљења. Али ж у религжозжом развжтку вжджмо све јаснжје где се псжољава тежња, да се пржзнају основж жауке, ж да се зграда вере жоджгне ж развжје на њжма. f Тако се дакле фжлософија ж релжгжја сједжњују у тежњж. да /се духовно у човеку жржзжа, да бж се тако рећж жзнутра добила једна једжнствена слжка света, која бж у жсто време имала снагу да да жжвоту жоједжнца ж жжвоту човечанства джљ ж жравац. Фжлософија ожержжге методама жаучжог жстражжВања, алж жрж том т lл г ва своје сопствежо стажовжште. То he нам постати јасно када будемо сада жокушалж да жсторжскж и жсжхоложчкж одреджмо однос жзмеђу философжје ж жауке. § 5. Философија и наука. Када се жрвж вут жојавжла фжлософжја код Грка бжла je ждежтжчна са теоржском науком. Свако жстражжвање, које се предузима жз чисте жеље за сазнањем, важп као философскж жосао. Фжлософско н жаучно je једжо жсто. Алп то увутражlње п сжољажчње једжнство фжлософжје ж науке нжје трајжо. Већ ускоро после А р ж ст о т е л а, у тако звано александржнско доба (жочев од 300. жре Хржста) жочжњу жоједжже гране науке да се одвајају од фжлософжје. Поред математжке, која je жрва жостала самостална. образовала се у Александржјж, где ’су скупљажп ж уређжванж лжтерарнж жрожзводж класжчпога доба, фжлол о г ж ја, као засебжа паука, која не жржжада фжлософжјж. Джсцжжлжна, која жотжуно госжодарж у средњем веку. јесте т е о л о г ж ј а. Световна наука предаје се жрема античком жредању, ж само се тек жожекж научнжк бавж њоме као самосталном джсциплжном. (На жр. Роџр Бекж у 13. веку). Фжлософжја жажротжв служж логлавжто за то, да релжгжозна учења сжстематскж уреди ж логжчкж докаже. Тек itobito je у Рдче.салсу човек ожет наж!ао себе, ж са ојачанжм чулжма ж обжовљеном радостж за жжвот жонова се окренуо жржродж, ствара се пжонжржскжм радовжма К е ж л е р о в ж м ж Галилејев им, У ж г е нс о в ж м ж Њ у т н о в ж м од модерне фжзике узор екзактне науке. Потпуно незавжсно од сваке фплософ-