Топола

цветатп у седамнаестом и осамиасстом веку, п нарочнто стојж под јаким утпцаје.м математике. На једној се странп учи, да се посмаРрање и опит дене као најспгуринји извори емпиричког сазнања; док нам на другој странп математика даје један систем жстжна, које безусдовно важе и које пзгледају жржвжднд да су потпуно независне од жскуства и да су дрпене из cSiorä разума. Често из тога лролзжлазе' донфлпкти жзмеђу религжје п науке. У иочстку .ржмска црква није хтела да допуети да важж Коперниково учење,. јер je буквално протнвуречпло многнм местима у библжјп. али je доцнпје ииак попустила. Фжлософж се често труде да стекну религнозна гледжшта која иж се дала сжојптп с науком. Тако Лајбниц ради годтама на томе. да веже хржшћанске вероисповестж. К а н т тражж да заснује »религију у гранждама чистога разума«; _а ж доцжжјж жосжодп немачког пдеалчгзма, Фихте, Ше л ж нг. Xег е л, дубоке су релжгжјозне жржроде. Материјализам осамжаестог ж деветнаестог столећа сматрао je жстпжа сваку релжгжју за ташту мажпарију, и хтео je све проблеме те врсхе да жскључж жз науке; али жсторжско а нарочжто етнографско жстражжвање последњжх деценжја жоказала су пожово, да се релжгиозже представе налазе 'свуда где људж заједжо обитавају. ж да према томе спадају у елементарне мжелж људскога духа. Покушај да се фжлософжја и релжгжја сжоје не треба у нажред одбаджти као безнадежаж, лошто се не може порећи могућност : да истражжвање фжлософско, дакле без жредрасуда, дође до резултата којж бж се сложжлж са пречжжхћенжм релпгпознжм идејама. Пзвесно je, да je у старо време ж у садаптњостж фжлософска спекулацжја врло много дожржнела пречишћавању релжгжозжих идеја, и да жх je теорискж ж драктнчкж пржблжжила жаучном жосматрању света. Алж je такође извесжо, да се у образованжм, па чак ж у научнжм круговжма жстиче јака потреба за пречижхћенжм ж дубљжм релпгжознжм жосматрањжма. Пржродна жаука ж техника жрошжржле ј су наш поглед, увећале нашу моћ, алж je жри том жаше срде жосхало празнр. Зато тражжмо да се пожова освестжмо, да двлртворне. сдде. • у нама пробуджмо, ж да им жржбавжмо валгжост. Тжме ће се пак жап! поглед пзожхтржтж за удео и важност духовнога у нажреджма културе. Долазжмо до сазжања, да природна наука и техника раде једино на жепрекиджом жретварању материје у дух. Почжњемо да увжђамо. да чжњежиж,е, којжма наука ожержше, жжсу жж оно првоблтжо нж оно последње. Осећамо потребу да иротумачжмо смисао чжњежжца жда одреджмо љжну вр ед н о ст. Тај р а д и а т у м а ч е њ у у неку je руку заједжжчки задатак