Топола

8

ј еоди ja лн о ј вредности верскпх догми. Ове се заједндчке пред/ ставе онда преносе даље ауторжтетом традиције од кбленанаколено. а доцннје жх често заштићује и ауторитет државне силе. Релишја je дакле услед њеног жорекла с о ц и ј а л н. а ж а у т о р и т а т и в н а. Философжја нажротжв има за своје порекло да захвали н а г о н у I с а з н а њ а Kein je постао оамооталан. Само оно што се може ожравдати разумжим мишзјењем. може рачунати на важност и жризжање. Ту ja пре свега поједини мжслжлац којж жсжжтује наслеђена гледпшта. п снагом сопственога мншљења и истраживања ствара себи слику света. При томе иде фплософ својим сопственпм путем и понекад се оштро противи наслеђеашм гледнштжма својпх савременпка. На сулрот социјалној и ауторитатжвној релитији, философпја je дакле. и то нарочито у почетку, инд и в пд у а л н а н к р пт II чн а. Услед тога je појмљиво, што се при појави философпје опажа отпор уперен против религиознпх традндија. Ова се супротност јавља каткада оштро у грчкој философпји. Ксенофан пребацује Омировим боговима што личе на људе и што пмају људск-е слабости; Пр ота гор а не зна, да лн уопште има богова, аЕпикур пстина оставља божанства да постоје као ндеалне појаве алж жх лжшава сваког утицаја на свет. Међутим још врло ражо нжчу покухжајж да ш сжоје-религжја ж-фжлософжја. Платож ж Аржстотел сжекулатжвжжм жутем долазе на ждеју једжога једжнога бога. чпјж однос жрема свету разлжчжто одређују. Стожцж жокушавају да гатке о боговжма ж јунаджма алегоржскж жротумаче ж да жх жржкључе своме фжлософском сжстему. Јеврејжн Фж л о из Александрпје (рођен око 20. жре Хржста) трудж се алегоржекжм тумачењем да у старозаветној жрнчж о жостању жронађе чжсту фжлософску космологнју. Хржlпћанство се често служж, жрво. радж доказжвања ж одбране своје жоруке сжаеења, затжм, радж формулжсаља својжх догмж, фжлософскжм срествжма мжжтљења, алж одлучно ■ ставља веру жзжад знања. У сколастжчкој фллософжјж средњега века жредузжма се затжм ежергичан жокужтј, да се догме хршжћажске релжгжје фжлософскж докажу. Алж се ускоро жоказало, да жжсу све догме жодобне за строг разумиж доказ. ж предузжма се растављање између жриродне ж откровене теологпје (theologia naturalis ж theologia revelata). ТТТтп ce жоследње тжче, она не може бжтж доказажа. већ се у њу мора вероватж на осжову откровења. Сужротжост. која je пржвждно изгледала савладана, јавља .се дакле жонова у .срцу сколастжке. Новжја фжлософжја ожлођена je жржродном науком која жочжње