Топола

Xepo дo t a (I, 30) п Ty ки дида (11, 40). Код П лато.на и Ари ст о.т ел а све се јаснпје развија појам философа п философпје у смпслу у ком те називе и данас употребљујемо. Према смислу caiie речи, фплософ je прво онај којп волп мудрост (philein волети, sophia —мудрост), за њом тежи, али Je још нема. Философија je постојана жеља за мудрошћу, п у том смислу она често значп iigto што ii оно, што зовемо науком. Али она постаје сваким даном све више наука о последњим стварпма, о прпнципима бића, пшнања п делања. Дакле," може да ву већ Грци пзградилп појам философије као наук у о иосматрању св ет а. Алп свуда где je доникла философдја она се налазп у блиским ii тескдм односима према релпгпји п науци. Често философија произплази из религпје п дејствЈгје опет од своје стране разбиструјући на њу. Али се такође догађа, да ступа у борбу протпв религнје, п онда се тесно везује с науком. У почетку je идентична с њом, али се потом од ње ипак ослобађа п ствара себи свој сопственп задатак. Стога се показује још овде као неопходно noтребно, да се укратко разјасни однос философије према релпгији и науцп. да би се још одмах у почетку јасно познала особеност фи-лософије. § 4. Философија и религија. Философија и религија често стоје у тесној вези. Обема je заједничка тежња. да добију општу слжку допуњујући искуство; даље и.м je заједничко, овобито у одчетку, иаивно поверење у снагу мишљења п п тердавера у производе сопственог мишљења и маштања. П л а т о н исто тако тврдо верује у истпнитост и реалност пдеја, као што побожна душа верује у жпвот после смрти. Поред ових заједничких црта наилазимо још у почетку историског развића'велпке разлике, које воде чак до оштрих супротности. Религиозно посматрање света и жнвота постаје већпном на тај начин, што се свакодневна искуства тумаче фантазијом, која све очовекује, и што се развијају према душевним потребама п жељама. Вера у невидљиве духовне силе, које задиру у људски живот, учвршћује се онда на тај начин, што се чланови једнога стабла жлп народа сједињују у тој вери. Поједииац учвршћује п јача своје уверење на уверењу других. Религиозне представе л верске догме образују заједничку духовну имовину мнДнх. и ова заједничка духовиа имовина јесте спојна веза што једновернпке спаја. Религија, нарочито у својим првим почедима, почива иа