Топола

6

налнж односн народа, идеја целокупног човечанства у односу на државу п наджју, смжсао друштвеног развихка, све то жзазжва моћно фжлософско чуђење, н управо заповеднжчЕЛ натерује на размпшљање. Велпкж светекж рат убацио нам je неодољивом сжлом у душе ове проблеме, ж још многе друге, и захтева од фжлософжје да управља разбжструјући и дајући правац. Зато смемо са сжгурношћу да тврджмо, да he се, упркос енергжчном приговарању -и оиором подсмеху. којжма je често изложена фплософска спекулацпја од стране спецнјалнпх наука. осетпти увек понова потреба за философијом. II ако ни један од конструисанпх фжлософских система трајно не задовољава, то he, према познатој пзреци Шилеровој, философија т. ј. фплософисање нпак увек постојати. § 3. Историско порекло философије. ■ Незавнсно једнл од других мнош су културии народп пзградили философпју. Научно пстраживање језика у деветнаестом веку упознало нас je са опсежшш п често врло дубокпм философскпм спекулацијама Кинеза, Египћана, Персијанаца, а.нарочжто Пндија,наца. Алж за развжтак мжшљења на западу, ако оставпмо на страну неколжко мжслжлаца деветнаестога века, постала je од велпког значаја само грчка фжлософија. Ова je продужила да дејствује кроз цео средњж век, можда je уплжвпсала ж на новпју фжлософжју п њу оплоджла, п још увек није завршжла своју исторпску акцжју. Ту су прво жзложенп проблемп, којжма се још п дажас занпмамо. ту су прво нађена срества мишљења којжма још дапас оперпшемо. Зато je студирање грчке фжлософжје за дубље разумевање жроблема и данас још неопходно потребно, а за почетнжка. осим тога, joui и нарочито доучно. У богатнм јонскжм колонжјама (на западној .малоазиској обали). где су жжва трговжна ж саобраћај пружали разнога подстрека. где je благостање, које je расло, давало довољно слободног времена за размжшљање, бжлж су особпто повољнп псжхолошкп условж за развжтак фплософског нагона. Тамо почпње око 600. год. пре Хржста са Талесом дуги ред мжслжлаца, којж се труде да реше загопетДу света. Имена философжја н фжлософ, међутжм, утврђена су тек крајем петога века пре Хржста. Грчка реч фжлософжја вероватно je изведена од глалога philosophe'm што зжачж жсто што ж: тежжтп за сазнањем, и то нз чжстог љубопитства, немајућж прж том пред очима никакав практичпи смер. У том смжслу налазж се овај глагол код