Топола

i;oje gmo. несвесно вођени традидијом и под утидајем социјалног и религжозног ауторнтета, створили себп, нпје вшпе у стању да задовољн наше сазрело мпшљење. Сада се чудимо ономе што нам je ранпје.бпло познато п обнчно, јер нам се јавља у новој светлости. Управо. ово чуђеље св а к о д н е в н о ме, п о з н.а т о м е и што je до наспре дањем дошло, јесте стварни почетак, философнје. Али наша душа ве само да нас покреће на фплософнсање, она нам показује и правац : којим мора да се креће наше мишљење, да би сталожило философско чуђеље. Свакп човек представља једну дентралпзовану организадију, и зато сматра себе за јединствену п самосталну личност. Наше je Ja једннство, можда чак прототип свакога јединства. Али наше Ja није никакав елеменат, никакав агтом. Оно je напротпв психички израз наше централизоване организацпје. Еоја пз себе производи бескрајно богату разноликост функцпја. Тек у овом мноштву функцнја постаје наше Ja живо н реално. Мж прнпадамо свету, а свет придада иама. Свет обогаћује наше Ja. док оно oЈпет“даје о'блик 'томе свету, рашчлањује га п тако узднже до јединства. Пз груди продире еклад и враћа у срце свет. Двострука прпрода нашега бића, обиље тваралачке снаге која тражи материју п обиље материје која тражн облшд ова јединствена рашчлањавајућа многострукост наше унутрашњости, све то тражимо да нађемо понова у васиони или да васпоставнмо. У засебној глави у својој књизп о прагматизму од.лнчно je објаснио Виљем Џемс равноправност јединства и многострукости. Тај узајамни однос ;можда je још дубље схватио КарлЈоелу својој књпзи »Душа п свет. и дивним га језиком представпо. Философнја je у свом досадашњем развићу често сувише иср;ључиво наглашавала моменат једпнства, и на тај начин долазила често до празних апстракција. и тако себе отуђивала од жнвота. Али нашу најдубљу душевну потребу може само да задовољи такво посматрање света, које стално ii свестрано прожимање Ja и света признаје и објашњује. У колпко се сад, услед истраживања, као xi услед непрекидног растења саобраћаја, наша слика света све богатије развија, у толико више повода налазимо за увек ново чуђење. Стари проблеми о узајамним односнма између духа и материје, о могућности, о гранидама ii днљевииа сазнања, питања о моралној одредби човековој, о суштини уметности и њеној важности за иашу културу, живе још увек. ii захтевају свеудиљ ново и дубље истраживање. Али у иоследње време прикључили су се врло важни нови проблеми. Структура људског задружног живрта, односи између лојединца и друштва. задаци државе, однос политике и морала, интернацио-