Топола

њамо од заморног свакодневног посла. Ф и х т е вели; Од тога какав je ко човек завдсл какву he фллософлју пзабрати. Фжлософија није вшпе данас, ннтп сме шппе да буде, занимање контамплативног мира. НапГе философско посматрање света, стечено лаучии.м умним радол. лма баш далротив за задатак да уздиже наш сваl:одневнп рад у вдшу сферу п да паишм одлукама и радњама да одговарајућд правац. Фдлософија треба да лас- учи, да дослатрамо свет л живот са вшднх стадовдшта. алп не радп тога да бл смо беслосленп посматрали са чардака светски метеж. Боље рећп, њен je највишп задатак у толе. да нал са задобнвеног вшпег становпшта показује вшпе и даље диљеве, којима човечанство тежи. п да нас испуњује снагол и поверењем, како би смо успешно сарађивалп на достизању тих циљева. § 2. Психолошко порекло философије. Још су Платон и Аристотел реклп. да свака фплософија дочнње чуђе њ е м. Прпрода je ј т з вољу за живот метла у нашу колевку ii нагон за сазнаљем. Рађало се у свету лојава, чпје нас обиље збуњује п гупш. Прпнуђенп смо да гледамо како ћело се у њему наћи, ако нећемо нелпновно да пропаднемо. Сам нагон да одржимо свој живот намеће нам љубопитство. Тај нагон у току развитка расте и премаша практичне потребе. Ако наиђе сада каква нова појава, која нова чпњенида, са толнко лоћнпјом неодољпвом стварношћу. да не можемо посумњатп у њену егзистенцпју, у њену истшштост, онда, ако нисмо у стању да ту нову дојаву уврстлмо у свој радији систем дскуства, ако ле можемо да je доведемо у сагласност са одим што смо дотле сматралд као свој свет. онда се. кажем, јавља оно »нстднито осећање«. чуђење. То осећање лолхгче лз дотреое, коју тамно осећамо, лз потребе за једпнством н хармоддјом у пашој слнцд света. Ову дотребу. када лосталемо ње лотлуно свесли, даздвамо фдлософдјом. Два су облика чуђења да која надлаздмо. Једно je тесно везано за ст р а х, лошто се све што je ст р а л о јавља лако као д е д р дј а т е љ. Ово лрактдчно чуђење наводд нас, да готово ловој појавн лоставдмо само ддтање, јелд лрдјатељ ллд ледрлјатељ. Задовољнл смо ако докучдмо, да дам то лово не може да нахуди, п убрзо се лавдкавамо да њега. Алд поред овог лостојд л друго. дубље, т е о р д с к о чуђење, које длкаква лавдка ддје у стању да отулл. д које се само д једидо може задовољлтд ако то ново будемо у стању да дрикључнмо дашој слдцд света. Ово дас теордско чуђење лратд кроз цео ждвот. У лочетку се чудимо ловоме д страдоме, када лаше гледдште на свет :

4