Топола

Првп одељак.

Важност и положај философије.

§ 1. Појам и задатак философије. ФидософиШајеумнирад, к о ј и ч о в е кп р сд у з и м а у намерж да сдојж резудт.ате научног пстрашпвања ује д н о јед жнств ен о н епр о тив у р ечн о посматраље света. које би било у стању да задовољи потребе р/а з у it а н з а х т е в е д у ш е. Заједнжчкж цжљ свеколжког фжлософисања био je од вајкада, да се добије једна једжнствена слика света н човечијега жжвота. .Поред све разлжчностж у односу на садржжну и метод, ово je спојна веза свих фжлософских система. Стога. у овоме смжслу, свака je фжлософжја наука о посматрању света. Рандје се веровало, да се жз продзвода сопственог мжжтљења може жзвестж таква грађевжна, а да се прд тон не води много рачуна о резултатжма посебног жстражжвања. Тада je философжја важжла као краљица иаука. која може са свога престола да одлучује. шта жма ж даље да важж ж да остане од резултата природног ж нсхориског истраживања. Та су времена жзвесно прошла за увек'. Философжја, која бж равнодушно посматрала са стране резултате научног истраживања, жлж бж их хтела дотератж, или жм протжвуречптж. не бж данас внше пржвлачжла нжчжју пажњу. Надротжв, фжлософија мора да остане у тесном доджру с науком ж да прима к знању резултате жстражжвања. Почжвајућж на овако осигураној основици. фжлософскж нагон једжнства, који у нама лежж, сме онда да се усудж, користећж се осведоченжм научнжм методжма ж срествима мпшљења, да крдеж, којега се научно искуство не може да ослободи. жзгради у једну јединствену рашчлањену целину. Али у томе послу не учествује нжкако само теоржско мишљење. На философском посматрању света д жжвота сарађује моћио и наше осећање, а нарочито наша воља. Херберт Спенсер, један од најтрезвенжјжх философа, ставжо je испред своје аутобжографжје ове речи; »При постајању једног сжстема мжслж велжку улогу дгра осећајнж моменат, можда жсто тако велжку као и интелектуалнж.« Философски систем треба сматрати као зграду у коју се скла-