Топола
постајало све јасније. да захтеви, које ua сваког од нас иоставља заједница којој припадамо, врло много утичу на вољу лоједпнца. Овп се захтевп јављају таквом снлином и јасноћом, да су многи у њпма открпли. пспољења једне опште воље, чија дејства доказуЈу да je она нешто посве реално и кднкретно. Ово сазнање са још другим чпњенидама, које ћемо поменути доцније, довело je до тога. да се одношаји друштва према појединцу темељно испитају; а из тога je постепено постала пова наука, која je добила mie социологжј а, што значи исто што и друштвена наука. Већ су се досадашњи резултати ове науке показали као врло важнж за дело наше гшсматрање живота. Зато ћемо јој ми побвотитп засебан одељак, који има у псто врезме да буде увод у фплософпју псторије : која je врло сродна социологпјп. Тесна веза између. '■оцпологије п етпке објасниће се стога још особито. Томе ћено прикључити још неке примедбе о ошптнм принципима наук е васпитања или педагогике. Алп расггрављању свих тих философских пр.рблема мора да иретходи једно кратко расматрање психологије и логпке, које се с правом сматрају за припремне или пропедевтичке дисциплпне. II сихол о r и ј а je додуше постала самосталном дауком. која иезавпсно од сваке философске спекулацпје тражи да дође до својих резулхата чисто емпиричким путем. Али она сачињава неодходну основпцу за све духовне науке, и на тај начжн оетаје у тесној вези са философијом. Л о г ик а je строго узев за сву пауку важна као пропедевтика, у толико више за философију, која има да уређује ттосебне резултате. пстраживања према општим приндипима. Као важан део философског учења с правом се сматра исторџја философије, и једно се време хтело, да се цео задатак философије ограничи на њеиу историју. Зато je потребно да овде уметнемо иеколпко примедаба о важпости те науке. § 7. Историја философије. За проучавање философије јесте од много веће важпости лознавање њене историје него што je то сдучај код других гданаГнатуке: Ко на пр. изабере математику или физику за област свога иаучног истраживања, тај се може упознати са методама, срествима мишљења н резултатима истраживања, а да не мора историски да прати постепено развитак и постанак свих тих срестава за истраживање. Тек пошто je доспео иа висину знања, почеће можда
17
Увод у философију