Топола

понеко да oceha пртребу за историјом, и онда he свакако увидети. као што je то Ер нс т Ма х впше пута нагласио о физшш, да се дубоко л потпуно' разумевање основних појмова не може постпћн без познавања историског развитка. Што се тога тпче, сасвим Je другојачнје са филоеофијон. Ту je готово немогуће ни прнближно тачно разумевање једног проблема без познавања његовог историског развоја. Ко на пр. дује ово тврђење; све што пред собом видим, звездано небо нада мном. куће п поља, дрвеће око мене. све je само моја представа. сви онп постоје само у колико пх ja опажам п само као моје опажеље. тај he најпре ове мпшљење • сматрати за лудосх. Алж зиајућн како je оно исхориски постало, схватнће га свако. и тек je онда могуће заузетн критичко становпште према њему, као што ћемо то нпже видети. Тако je дакле познанство са главним датама истбрнје фплософпје неопходан предуслов за разумевање философскпх проблема. п зато мпоги саветују, да се изучавање фндософпје отпочне вањем њене псторнје. 'Алн je изучавање историје философије од велике вредности и за онога, којн не намерава да са.мостално фплософпше. Ту се упознајемо са постанком л развојем срестава мишљења. којима je људски дух мало по мало освојио свет. тековине, »које trj;o радо навика и неприкосновена пмовина лишавају наше захвалности«. Када дакле код већпне стварп разлик-ујемо материју и облик, кад су нам појмоби о могућности п стварностп постали тако обични, ли заборављамо и сувише лако. да je Арпстотел био првп којп je ове појмове јасно пзрадпо п удеспо за употребу. Највећи добптак, што се' може постићп учењем псторпје фплософије. јесте познавање постепеног развпћа срестава мшиљења; п наша приказивања те области. која су без мане, овај he моменат још јаче истаћи. Али псторпја фплософпје нпје само. фплософпја.. она je и повест. Често je у једном философском систему најјаснпје п најдубље изражена духовна садржина онога века у којем je постао. Тако je, како je већ често наглашено. Кан то в категорвчки императив талог који je оставила за собом пруска свест о дужности: док космополитжзам цшпгка и стоика јасно показује пропаст грчког националног осећања. Историја философије, према томе, je важан саставни део учења философпје. Додуше. ово je учење отежано вештачким философскпм језнком, који се постепено развио п којп се на свакп

18