Топола

Друга одељак.

Пропедевтичке (припремне) дисциплине.

§ 8. Предмет, задатак и развиће психологије. Пси холог ii ј а je наук а о закон п м- а живота љу дск е душ е. Њен je предмет, према томе, сам живот људске душе т. ј. наше миш.љеље. осећање n хотење, укратко све што свакога дана п часа дожнвљујемо као душевне акцнје, што нам je као такав доживљај непосредно дато п познато. Према томе се псiiхол о г ii ј а бави догађајима, увек само зб ив а њ е м, а никада б и h е м које мирује. Питање о субстанциелном, постојаном носиоцу ових лсихичких феномена, које дожпвљујемо; иитање, да лп ове акцпје произлазе од једног постојаног душевног бића, непроменљивог у прсшенљпвом току доживљаја, то нитање не спада у пспхологпју. већ je предмех метафизике или онтологије. Разуме се да управо тамо спада п проблем о седпшту. о простоти п бесмртности душе. 0 свима тим стваршха могу различити системи религија постављати догме, које силом верскога ауторнтета налазе веровања код присталица дотпчне веропсповестп. 0 свпча тим стварпма може паучпа философпја, на основу дубљих нсгштпвања. иостављати хипотезе. Пснхологнје се то не тпче; она испитује човечијн душевни живот, који je од свнх чињеница што познајемо лајнзвесппја, трудп се да све појаве сведе на иајпростије елементе и да нађе законе у њима, потиуно незавпсно од сваке теолошке догме н метафизичке хипотезе. Овим се психологија не ослања нп најмање на какву догму или намакакву метафизпчку хппотезу. Напротив/њено пспитивање душевнога живота важи за сваку метафизплку и теолошку догму. Пснхологија нам исто тако мало може да објаснп суштппу луше, као механика суштлну силе. II ту н тамо тражи се само закон збиваља. С погледом на њен чисто искуствени карактер н на љене ■Nterpne, психологпја се вриближујс врло много природним иаукама, алп у односу на љен предмет она je од њих- одвојена. Овде и:’.ложено схватање пепхолотије, као и њена независносг од сваке метафизике тековина je последњих деценпја.