Топола

Веровање у једио душевнсг биће различихо од тела, које оставља тело после смртп п потом проводи самосталан живот, има свог дубоког корена у људској прпродп, н налази се заиста већ код најпримитивнијих народа. којп су заостали на најнжжем ступњу културе. Готово су сви верскп системп на земљи подигли ово веровање на ступањ догме, и њега су, као претпоставку, која се по сејби разуме. примили многп фнлософски системн. Према томе, психологија као наука о души сачињава у спстемпма старога века. средњега века п новога доба један део метафизике или онтологије. Међутпм јбш доста рано налазимо на делу поред тога' посматрање стварног душевног живота. II л а т о н н А р и ст о т е л дали су уз то врло драгоцене прилоге, исто тако лекар X и п о кр а т и његова школа. као п позннје фнлософске школе средњега века. стопцп. еппкурејци (особито песнпк-философ Лукре цп је) л новп платоничари (нарочито Плотин). Ни сама сколастидка философија средњега вева, као што je 3 и б е к доказао. није била у томе потпуно јалова. У почетку новога века овај се задата!; врши много енергнчније. Beh се у 16. н 17. веку опажа ннтересовање за посматрање оснбваном на нскуству и описивање правог душевног живота. (Упор. Dilthey, G-es. Sehr. 11, 416 ff)v Шпанад Л у д-в пк В и в е с (1492 —1540) даје у своме делу о души опширне ii живе описе људских афеката; ове су описе даље. наставилн Декарт и Спиноза. Енглески мислиоци 17. и 18. века, нарочито Локе. Шафтесбери, Берклп, Хјум, Смит и др. потпемажу познавање душевног жпвота дубоким рашчлањавањем. Тако постају разна приказивања психслогије, потпуко одвојена метафжзике. Међу овима заслужује да буде нарочито истакнуто дело Џем с а Ми л а (ода Џон Стју а р т а Мил а, логичара и национал-економа) »Analysis of the phaenomena of the human Mind« (1829). Хербарт je емпиричку психологију први подигао на степен науке, он се подухватио тога,' да утврди законе тока којимГтеку представе. n да их шта више помоћу математичких формула ДOКB>Ж6. Онда je Хербартов велики ученик X. Ло ц е у својој медпцинсЕој психологији, која се појавила 1852, представио душевни живот у вези са психолошким појавама које га прате. Ускоро су затим Ф е хп е р и В у н т ову везу тачније у поједпности пспитали, и у исто време предузели да све појаве душевног живота иодвргну експеримеиту. Оба ова мислиоца заслужују име оснивача модерне психологије. В и лх е л м В у н т je једно својим темељним

-21