Топола

делом »Основп фпзнолошке психологпје« (лрво 1874. сад 6. лзд. 190S —1912). друго, оснлвањем 1879 првог Института да експерлменталну психологију у Лајпцигу дао јаког подстрека за даљи рад. који ои лајревлосллје помаже. По угледу на лајпцпшкн завод ионикли су млогобројли институтл у Немачксф Француској. Енглеској. Италијл л Аустрији. а нарочито у Америци; у' њима се марљиво ради на експерименталном испитивању душевиог живота. На тај je пачлл психологија постала хамосталла емппрлчка иаука, независна од сваке философске спекулацлје; она има да послужи као основица свлма наукама које се баве дулпевшш жлвотом ii које у новпје време обпчно обухватају зајрднжчким лменом науке духа. Уз то су се развили одређени методи и правии. са којима ]\емо сада да упознамо своје читаоце. § 9. Методи и правци психологије. Као свпма емпиричким наукама стало je и лспхологпји првк до тога, да лрикупи што je иогуће богатију збирку чињенпца. Најближе срество за то јесте посматрање појава које се збпвају. Ово je посматрање међутим у пспхологијн битно другојачије него код нриродпих наука. Мн не можемо дсихпчке феномене да опажамо нашим чулнма као што опажамо прпродне појаве; онп се само могу непосредно дожпветп на начин којп je' сваком од нас познат. али који се не да ближе описати. Ja из искуства позиаје.м само оне психпчке појаве, које доживлзујсм сам у својој свести. Да бих сакуппо чињенпце, морам дакле то. што сам у себн дожшвљујем. да посматрам н подвргнем суду. Према томе' je најважнији и најосновнији извор поуке за психолога посматрање сопствених пспхпчких доживљаја илн самопоЈ:матрање. }>lетод самопосматра њ а, који се према енглеском изразу за .самопосматрање (шlгозресllоп=:гледање унутра) зове интрос п е кт ii в II и м, јесте ирема томе првп п најважннјп. Али ii нтроспективни летод садрил! у себи многе тешкоће и противуречности. Посматрање. сопствених психичких до/кпвљаја већ je само по себп једна душевна акрија п мора се стога, иошто су наше душевне акције међу собом у тесној вези. умешати модифжкујући у ток. феномена који се посматра п тај ток мењати илп га лрекинути. Ако блх хтео посматратл себе усрел лзллва гнева. то бп слгурно у лстом трелутку глев лллшлео. Зато млогл сматрају да je самопосматрање лемогуће, л да je према томе

- 22