Топола

267

Ms смо поједпне одредбе америчких и францускжх устава зато делимично навели од речи до речи, јер се често баш у верном навођењу текста јасно пспољује веза између нндивидуализма п универзализма. Rа н т и Фпх те, којж су идеју слободе француске револуције тако одушевљено прихватили, видели су у томе поглавито оно што je опште човечанско, а то их je одет ојачало у схватању, да je код духа бжтжо слобода. Политички и економски лнберализам деветнаестога века, који je поникао пз идеје слободе, развио je даље жжджвждуалистичкж моменат испољен у тој идеји, потпуно једнострано на супрот неограниченој саможпвости п анархизму. Одмах ћемо вждетж какву je иротнвну струју то пзазвало у деветнаестом веку. Али претходно морамо да објасшшо још на једжом другом особито поучном жржмеру своје основно соцжјолошко гледиште на присну везу која постоји између жждивждуалжстжчке тенденције развића и грађанина света. Неохуманжзам, који се развио у Немачкој на крају осамнаестог и у почетку деветнаестог века, представља за део културжи развжтак, особито важан доказ да je ово жаше основно социјолошко гледиште тачно и важно. У доба »Sturm und Drang«-a немачке књжжевжости, из којега je произшпао жеохумажпзам, развија се особити универзализам осећања, у коме наш основни социјолошки закон долази опет до нзражаја на потпуно нов начин. За полазну тачку и у псто време за центар целога покрета можемо сматрати личност ЈоханаГотфридаХердера. Онје својим »фрагментима« и »критжчким шумама« инаугурпсао »Sturm und Drang«. Његова се философија псторије са дентралним појмом хуманостн« може сматрати педагошким оснивањем неохуманизма. Хер дер je као врло_разложан психолог уверен у то, да се жндивидуалност човечнја најјасније н најдубље манифестује у његовом о с е h ањ у. »Присност, дубина и експанзжвност којом страст осећамо, прерађујемо и ширино прави нас плитким или дубоким судовима, који смо. Често се под дијафрагмом крију узроци, које врло нетачно и мучно тражимо у глави. Стога мисао не може' да дође, ако ocehaj пре тога нжје био жа своме месту. Колжко учествујемо у ожоме niTO жас окружује, колико л>убав д мржља, гађење ж одвратвост, зловоља ж жохота хватају корежа у нама, то удешава струне наших мислж, то жас жравж људжма, којж смо«*). Хердеру -je осећање још главжж извор сваке жоезије. Он га жалазж у жајпрж-

*) Herder. »Vom Erkennen und Empfinden«, Sämtliche Werke 1852 (Gottu . Band 31, S. 16. Види исто тако: Jerusalem, »Die Aufgaben des Lehrers an höheren Schulen«. Wien 1912, S. 45ff.