Топола

обичаји љеговога племена који се према томе управљају. опредељују потпуно његово м-ишљен.с и делање. Он нитп je стању да тумачн чулни опажај друкше него по ттрелатву. нити да. се пуии на прописе владајућнх обичаја. Хауил. који je пропутовао Аустралију прича. да je разговарао са једним' младим урођенжком о прописима којп забраљују јело за време церемоннја освећења. и да му je рекао: »Али када би био гладан и када би те случајно каква жена ионудила, онда би можда нпак јео у осуству старијпх?< Младић одговори; »То не бих могао учинити. јер се не ваља«. Дакле, он није могао да наведе ннка.кав други разлог до тај, да се не ваља презирати обичаје свога народа! *) Примитивни човек, социјално везан. стојп дакле потпуно под влашћу укупне воље своје групе п нема још снаге да јој ее . одупре. Свака повреда каквога обнчаја пли навжчаја изазива код групе јако негодовање н може имати за иоследиду да преступник искуси казну. То негодовање вероватно да je најпрвобитнији обдик манифестовања моралне свести. На томе ступњу развића морално" расуђивање нпје још ништа друго до поштовање једног важног социјалног дела. То ће pehn: одобравају се или неодобравају такви поступдп. који ричпм не. ..засецају у ннтерес целе груде. При том пак до свестп мттого јаснпје п чешће долази неодобраваље. Група не одобрава и кажњава свако дело. које би било у стању да нахудп ддемент као таквом. Ову примитивну манифестацију моралне свести лораћемо нешто пажљивије да расмотрнмо. Соци ј а л Рдг мимпер а т ж в о м назваћемо суму свих заповестп п забрана, што задрже обпчајп п навичајп једнога племепа. Онда можемо реФlГ:~морllЛнаг свее-т —нвшпБвдфваћадвем негодовања због повреде каквог социјалпог императива. Beh тај почетак показује карактерпстпчне црте," које су :важне' по даљп развптак. Код рримитивних народа содијални илшератжви по правилу стојс у вези са верским_иди са маћискпм представама. Ко дела супротно. каквој забранп тај вређа тиме редовно неког демона и изазива његов гњев, који онда претн да нахуди деломе племену. ,Из хога следује сада важна чпњенпца, да се морална осећања 1 већинрм већ у својој пајпрвобитној. формд скрро додирују са верск-им иредставама. Ту je дакле још од почетка прпсна веза нзмеђу морала и редпгије. који су оба произврдд заједннчког живота који почивају на узајамном душевном утнцању, те пије потребно да

Westermark а, а. 0. I, 118.

272