Топола

буде тек вештачкп васпостављена. Напред смо жоказали. приликом пржказа развитка етике, да оба та производа у току развића постају самосталнж. а каткада чак долазе и у противност један ирема другоме. Међутим je важпије друго једно обележје тог примитивног моралног осећања и моралног одењивања које из тога прожзжлазж. Предмет тога одењжвања јесте увек на том ступњу развнћа само објектжвно дел о, а никада убеђење извршиоцаисамоха дела. Ко повредж какав освећенн обжчај, тај обично изазива гњев некога божанства жлж демона. Таква се повреда схвата сада објектпвнпм скрнављењем. које захтева покајање, без обзжра па то да ли je жзвршжлад жзвршжо дело хотжмжце ждж нехотжце. Група сматра да je оштећена повредом обжчаја жлж пак угрожена, а то je довољно да жобудж јако морално негодовање. Постоји дакле, ако можемо тако рећж. у почетку моралжога развжтка само ети.ка ус п ех а. Међутжм стжка убеђења, која je данас жржзната за једжно оправдану. продукат јс. као што ћемо вждетж, тек много доцнжјег развжтка. То прпмитивно становжште морадне кржтике, где je дело једжно меродавжо, одржава се доста дуго ж мж га налазжмо актжвног још често у легендама културнжх народа. Агамемнон je убио једну кошуту, која je била Артемжзж посвећена, ж мора радж покајања да жртвује своју рођену кћер. Нжко ие пжта, да лж je он њу хотжмжце жлж нехотиде убжо. На своме убжо je Еджп једног човека којж му je хтео препречити пут, не знајућж да je тај човек бжо његов отац. Он по том решава Сфжнгову загоиетку, ослобођава Тебу од чудовжшта ж као награду за то одводи кућж краљжцу која je irpe кратког времена обудовжла. а прж том нж најмање не слутж да je то његова мати. Када се обелоданжло, да je убио свога оца ж да жжвж са својом мајком у родоскрвењу, прима Ед нп на себе тсшку кржвжду. У трагеджјж С о ф ок л е в о ј не пада ни на ум Еджпу, да je делао без жкакве зле намере. Његова објективна дела тако су тепше повреде светжх заповедж, да морају бжтж покајана без литања, каква je бжла намера жзвршжочева. Ако хоћемо потпуно да разумемо ту ирвобитно безазлену свест о објективној кржвжцж Еджповој у антжчкој легенди и старој трагеджјж. ж да себи објаснимо супротност према модерном осећаљу. то ћемо ужореджтж Еджпа са Јагомиром у Гр и лп ардерово ј »Прамајдж«, Јагомжр je убжо графа Боротииа у борбж, ж тек онда сазнаје да му je граф бжо отад. Он oceha потпуно тежину свога дела. Најстражшији je грех оцеубжство.

273

Увод у филосрфију