Топола

Ja, ich höre mit blut’gem Beben, Wie der ewige Eichtet spricht: Allen Sündern wird vergeben, luir dem Vatermörder nicht. Алж ce y љеговој душ и. одмах порађа мисао, коју Еднп није познавао, мисао, да човек, мора да сносп одговорност за своју намеру, а не за успех. Meinen Wurf will ich vertreten. Aber das nicht, was er traf. . И тако oh онда. одбацује од себе кривиду одеубжства предајућн je судбини; Dunkle Macht und du kannst’s wagen, Eufst mir Vatermörder zu? Ich schlug den, der mich geschlagen, Meinen Vater schlugest du! Таква разлнковања потпуно cy непозната содијалпо везаном човеку у прнмитпвном стању. Он зна само за соцнјалне пмператкве, које се бојп да ловреди јер oceha, да онп повлаче за собрм опште ногодовање н казну. То искључиво вођење рачуна о ус п ех у у моралној крихпдп примитпвнпх људскпх удружеља новп je доказ о социјадно-м пореклу моралне свестп. Лlи ћемо нанме одмах 'видетн, да je прелаз са етпке успеха на етнку убеђења производ инд ивllду али ст пч к е тендендпје развпћа. Алп што п данас још, и норед противнога мпшљења фнлософа априористичкога иравца, нпак. пгра успех велпку улогу код лоралног оцењиваља туђнх лоступака, то се пз тога може видетп, да се содпјални карактер моралне свестн одржао у велнком степену све до данас у пркос свпма променама. Дакле све то. што ми данас крстимо моралнпм осећањем или моралним судовима, нма своје порекло у заједнпчком људском жпвоту II тек тим животом постаје. То што мп данас зовемо моралном нормом, бнло je у почетку само соцпјални нлператив, коме следЈ’ју вшпе инстинктпвно него свесно соцнјално везанн примптнвцп. II зато човек,. догод жнвп hothjtio соцпјално везан, није још довољно свестан осећања унутрашње обавезе, тога дакле, што сматрамо да je бптно код моралнога. Социјални су пмперативп захтевп групе који се намећу сваком поједпнцу неодољивом снлом н ауторптетом, тако да се ретко јавља мпсао на отпор. Тек пошто су се услед соцпјалног дпференцпрања развиле, на начин којп смо оппсалн, самосталне лпчиостп свесне своје властнте спаге, које подвргавају критпдн наслеђене верске догме

274