Топола

и правне уредбе, тек пошто je под упливом индивидуалисхичке хенденције развпћа интелекат поједпнца толико ојачао, да може да расуђује о социјалнпм имперахивима и својнм размшпљањем да те императиве прими у своју свест и учини их јаснжм доживљајима своје душе, тек тада може бити у лравом смислу говора о морали и м осећањима, о моралшш судовнма и етлчким захтевима. Ми смо већ ранпје скренули пажњу на хо, да je највећи број држава постао на тај начин што je неко ловачко илж пастирско племе нападало на које земљораднпчко племе ж приморавало сељаке да раде за завојеваче. У заједниди, која je на тај начжн постала, постојв већ друшхвена подела у владајуће и подвлашћене, која je тако каракхержсхжчна за дршаву каква je бпла до данас. Воља владајуће класе сада je жзвор содијалних жмператива. Почне ли каква држава да расте у дубпну и ширину, то се владајућа класа налази све вшпе принуђена да јасно п одређено формулише соцпјалне императиве. Мора се јасно рећи, шта захтева друштво од сваког свог члана, и шта свакоме зајамчује. Тако постају прва законска уређења које се најпре традицпјом преносе. али убрзо и писмено фиксирају. Ово се законско уређење постепено уживљује. Појединци признају да су за уређешг живот у заједници неопходно 'потребни содијални императиви. На тај начпн примају они у своју евест захтеве деле заједнице, и тек сада може бити говора о некој морапној обавези у правом .смислу. Социјални императиви, тишГбаш што их појединдн у себи признају, добивају карактер дужности. Али се у исто време са овом основном идејом о дужностж, која je тако важна за морални развитак, развија и други један душевни продукат, који такође спада у основне моралне појмове. Мпслим ту на унутрашњи глас који нас опомиње кад, ндмеравамо да учишшо нешто за што знамо, да мора повући за собом опште негодо вање, евентуално казну. Тај глас, који називамо савешћу, није нипошто нешто примарно, што би било дато са бамим бпћем човечије душе, већ je резултат индивидуалистичке тенденције развића, која je настала социјалним диференцирањем. Дужност и савест развијају се заједно и напоредо. Према томе мн смо могли да објаснимо помоћу социјолошког метода постанак и једног и другог најважнијег етичког појма. Када упоредимо своје схватање о суштини дужности са схватањем Имануела Кант а, видићемо јасдо, да су дужностд и савест у ствари само производи људскога живота у даједници, даље, да не смемо у тим душевшш продуктима развића иипошто да гледамо

275