Топола

живот ематрао као прплагођавање унутрашњвх појава околини. Тиме се показао неправедан -.према карактеру психичкога. према тваралачкој делахности духа. Подстрекнут- Спенсером п ja сам сам колзеквентно провео бнолошки летод у свом уџбенику психологије, који je већ дожнвео своје шесто издање (1918), алп сахРпрж том увек био свестан, да овај метод не сме бнти впше до само хеуристичкп лрпндип. Душевно које у нама лежи нлје само прилагођавање оеолпни. Наш дух има у себи тваралачку снагу, која не само што je кадра да подобним мерама заДЗдржавање жпвота одговорц утпсчџша којп с поља долазе, већ и да их у себп обради н створн нове облпке који живе сопственим животом. Разуме се да при том пгра врло велику улоту заједнички живот људи. Пре кратког времена je Фе лп кс Кр иге р у својој књизп »0 психологпји развића« (1915) захтевао такође употребу биолошког п социјалног посматрања на душевни жпвот н обећао дати даље радове у истом смислу. Интроспективнн као н експерпменталнн метод траже. да помоћу савесне анализе што je могуће тачнпје утврде пспхпчко стање, док генетпчко иосматрање, у друштву са бжолошким. траже да нспитају порекло. развитак п важност душерног жпвоха. Што се тиче разних праваца, који су се данас у психологпјн развнли, то делпмпце одговарају примени извеснпх метода који се претпостављају. делимиде основним погледима о већој или мањој важностп извеснпх основнпх класа душевнпх појава. Разликовање између рацпоналне или спекулатпвне и Iемпир ii чк е пспхологпје, које je раније бпло уобичајено : постало je данас потпуно беспредметно. Оно што се ранпје звало рационалном психологпјом сматра се данас j’oiiinie за део метафизике. те се пз психологпје пскључује. Ето, зато се данас надимак »емпирички« т. ј. основано на искуству. сам по себп разуме, п као такав je постао сувпшан. Међутим. с погледом на дотпчне методе, разликујемо пзмеђу пнтроспек тпвне и експернменталне пспхологије. У ирилпкама се оба ова правца оштро боре један пр.отпв другог. Интроспектпвнн пспхолози пребацују експерименталпим, да су резултати њихових дуготрајнпх испвтивања често безначајнп. и да исти још уз то више користе фпзпологнји црго пспхологнји. Док ее опет, другом лриликомГ »експерпменталци« ругају »пспхолозима у наслоњачама«, и уверавају, да се само у лабораторији може егзактно радити на психологлји. Последњих je година учшвеп покушај. да се створи нека врста

- 26