Топола

ирехвара само по себд у генетпчко, које схвата душевни живот као једап ред развдјања. п пита, која je појава прва, првобитна. Питање пз чега се једна појава састоји, води нас неослорно ка питању. како и нз чега та појава по ст ај е. Генетички начин посматрања не огранпчава се на поједина бића. .lieh нас гони да се осврнемо п иа друштвђ у коме човек живп. као на важан фактор љеговог душевног развнтка. Јер, докле год можемо човека да пратнмо у назад. свуда га ikvhcu далаздмо као друштвено бпће, као ждвотињу која живп у стаду. Ари сх оте л о в а пзрека, да je човек по природн својој соцпјално биће. потпуно je потврђена модерним познавањем народа. Не даје само прпрода, која човека окружује, разиитку његовог душевног живота правац п садржину, већ и људп који с ibhm у заједници живе. Тако се пндивпдуална психологија проширује у социјал н у или пgпхол оги ј у народ а. Ова je наука, коју су основалп [ Ла з ару сп Шта јн та л, учиннла великп напредак последњпх ! деценпја. Велпко дело о психологијп народа, пио- je засновао Внлхелм В у н т, којп се нарбчнто подухватдо да у том иравцу обрадп језшр стварање мита п обичаја. ствара нове п врло важне перспективе. Зато нам изгледа да je врло важно за сваког ггспхолога, да се добро упозна са резултатима модерне наукс народа и да много више, него што je то до сада био случај, поведе рачуна о социјалном фактору у развнтку људскога сазнања, осећања и хотења. Ако станемо питати о пореклу и развитку, душевних појава, онда долазпмо готово по себи на присну везу која постоји између тих појава и о д_р жа њ а жив от а. Као што je свакоме познато. велики део нашег размишљања и премшпљања служи тат;о зваипм практичним циљевима т. ј. управљен je на то; да одржп жпвот појединда, његове породице или општине којој припада. и да учнни да тај жнвот буде пријатнији, садржајнијн ћ дуготрајнијн. Ако се душевни ишвот посматра са тога гледишта, онда често пада чудновата светлост на душевне појаве, које -се дотле иису могле потпуно разумети. Тако ћемо на лр. применом oboi би оло шк огм ето д а видети у потпуно иовој светлости феномен пажње, постанак појмова, а иарочито цео живот осећања. Зато je овај метод за дсихолога врло драгоцедд хеурис тич кд дрпн цд пт. ј. срество за открдвање новога, које се без овога иосматрања де би могло открдти. Едглески философ Херберт Спенс е р дрвд je прдмедио биолошко лосматрање на дсихологију. Алд je он погредгао у томе, што je целокулни душевни

- 25 -