Топола

имају једнп према другнма, појединди лрема држави илп према целом човечанству. Сама држава пак, потпуно je суверена, она je сама себн циљ. и има ■ очевидно право да употреби сва подеска срества за одржање ж прошпрење своје моћп. Стварањем ажсолутистичкжх држава у 16., 17. и у 18. веку, то се схватање све внше утврђпвало ,у главама владајућжх. Додуше, увек je бжло гласова којн су -гласно товорили, да држава има п другнх задаћа, само што су онп остали махом- не саслушани. Ни сам парламентаржзам, којп je у другој половшш деветнаестога века нашао лристуиа п у државе у којпма се раннје ансолутистички владало. нжје много жзменжо схватање о политжци властж. Напротжв, нацнонално осећање које се снажно развијало, п шовинизам којж je нз њега поникао, развилж су још више идеју власти и тенденцију експанзије. Такозвани »реални иозштичари«, који су били меродавнп за стварну државну управу, нису хтели ни да чују о моралним или културним задаћама државе, већ су сматрали све политичке проблеме искључпво пптањима власти. У светскоме су рату та схватања о чистој политичlшј власти добида свој страховнтп нзраз. Можда ће сада, где део свет трпи због последица ове катастрофе, бнтн пре саслушана п друга мивзљеља. Мислимо да смо у стању да покажемо, да je организацнја државе била од највеће важности по морални развитак човечанства, и да he јој политика са соцпјолошком оријентацијом у будућности одредитп још много важнију улогу на TOiie пољу. Држава je у почетку била ортанизација власти, иунеку ћеруку морати то увек битн. Али развитак иде на то, да власт буде све мање сама себи диљ, а све више срество, које би послулчило другпм вишим цжљевнма. То се види нз тога, што организација власти сада иде на то, да у држави створи правни поредак. Правне норме, које су у почетку засноване на предању и навици, а доцније опет у облику закона писмено утврђене, најпре су израз воље владајуће класе. Али тиме што се у закошша јасно каже, шта држава захтева од сваког грађанина, а и шта она свакоме зајемчује, улази правни поредак полако у ждвот. Законп који важе, продиру у душе као содијални императиви и тако постају, као што смо раније виделж, м о рал нжмдуж н о ст и ма. Држава не расте само у ширину него, као жгго je то врло лепо Рид о рф е р показао, и у дубину. Склоп дружггва, чији je мандатор држава. постаје све комплжкованијж, при чему се обе тенденције развжћа. које смо тако често истицали, све јаснжје манифестују.

289

Увод у философију