Топола

Услед индивидуалистичке тенденцнје развића приморана Je ,др'жава сваким даном све више да одговара повећаним правннм захтевима појединнх лиДностж. коЈе су душевно постале богатиЈе и зрелије. Налази се приморана џе само да штнти слободу својнне, личну безбедпост н част сваког поЈединог грађанина. већ мора узетн у своје руке и негу здравља, да би сачувала своје подручје од зараза које пустоше, а осим тога п обезбедпла раднике од болестп и несрећнпх случајева, као u за време њихове онеспособљеностп. Тако се власшгчка н правна држава претвара све више у државу благостања; иу том he нравцу моратп државе у будућностп ићи још много даље. Али ткме нису љене задаће нп из далека Још нсцрпљене. Држава се налазн приморана да узме у своје руке и васпитаае, како би генерадија била све способнжја да одговара увећанпм захтевима. У све већој мерн потребна Јој je и наук а, јер јој она у даљем развићу пружа срества, да одговара својпм зададима благостања. Исто тако мора неговати и уме тн о ст. Јер Je већа култура усадпла потребу за њу у све шире слојеве. Тиме дакле постаЈе држава све више културном организациЈом; а сталним умножавањем њенпх задаћа, нзменнло се постепено њено бпће врло много. Пндпвпдуалнстнчка тенденцпја развића води. као што смо вндели, универзализму п космополитизму. Аутономисање човечије личностп п њено унутрашње обогаћење, коЈе иде напоредо с овим. развило Je из себе ндеју о целом човечанству као Једној великој једнннци, а из тога Je опет произишао захтев опште човечностн, идеЈа, хуманости. За тпм Je, као што смо видели, пропзпшао пз тога захтев људскога достоЈанства, чиме Je дат врло важан моменат m вишн моралнп развитак. Наша префињена и обогаћена савест лодвргава сада моралној крптиди п поступке државе, п неће више да трпи да соцпЈални плшератшш дођу у сукоб са захтевпма људског достојанства. Држава не може вечито да предази преко тнх појачаннх моралних захтева, напротпв he моратп сама да постане Гвиховим органом, н наћп свој задатак у томе, да у односу према свОјИмДрађалима п у односима према другим државама стане у одбрану људског достоЈанства. За тај нови задатак. државе, Ja сам у својој књпзн »Der Krieg -im Lichte der, Gesellschaftslehre« сковао поЈам п реч државно достојанство. и покушао да докажем, да таЈ захтев нсторпском пуждом произнлазп из саме идеје људског достоЈанства*). Самнм тим

S: ) Впдш Jerusalem, »Der Krieg im Lichte der Gesellschaftslehre«. 1915, S. 14t. und 85ff., као п моЈу књигу »Moralische Eichtlinien nach dem Kriege«. 1918, 5.44 und 55.

290