Топола

што грађани учествују све вжше у управп и администрадији, услед чега осећају да су и сами одговорнп за дела н.ихонс државе, самим тжм дакле, расте држава у дубпну и постаје постежено нека врста 1л ичдрос тп вшпега реда. Али je за појам лжчжостж, као што je показао Кажт. нераздвојно везапа свест о лнчном достојанству и о моралним захтевжма који жз тога следују. Међутжм je свест о људском достојанству жрожзшжла жз жнджвждуалжстжчке тендендије развнћа на тај начин, што je ова одвела универзализму и тако родила идеју о. целом човечанству као једној велжкој јединицп. Ако je сада држава толжко у дубину жзрасла, да je постала заокругљеном једжнственом личношћу. која није само свесна своје моћи, већ пре свега свог лпчног достојанства, онда ступа тиме у нове односе, о којима није раније постојала јасна представа, у односе према идеји о целом човечанству и моралним обавезама, које проистичу из н>е. Те односе нзнеђу-државе и нације'на''Једнбј страни п целокупног човечанства на другој, у стању je дубоко да расветли социјолошки метод. Тек пошто добро упознамо те односе, постају нам јаснп ет-ички задади државе и суштина државног достојанства. Држава je за сваког грађанжна услов живота, те зато треба сваки да je сматра потребом свога жжвота. Човек без државе je, како je рекао Аржстотел, жжвотжња жлж Бог. Па како нжтж хоћемо да се сжустжмо до жжвотжње, жжти смо жак у стању да учжнжмо себе боговжма, то се не можемо одрећж државне заједнжце. Ш и л е р вели: »Човеку je човек врло жотребан радж свога велжкога джља«. Само у државж може жоједжжац развжтж своје духовже сжособностж ж жостжћж, како то Пиче каже, да створж нешто жреко себе. Држава дакле мора, да бж обезбеджла свој ожстанак, да жоставж својжм грађажжма жзвесаж број захтева, којж за ове жмају вреджост соцжјалнжх жмператжва, ж за сваког су обавезжж. Уколжко вжше држава у дубину расте, утолико јаче прожжмају соцжјалжи жмжератжвж свест сваког жоједжжог грађанжжа, постајућж тако, као што смо већ у вжшс махова жоказали, моралжжм .дуШпрстима. Према томе држава већ учествује у самом жостанку појма дузкностж, којж je за етжку тако фуждамежталио важан, те се тако јавља —на сужрот општем схватању још од самога жочетка као фадтор моралног развжтка. Тосувећзиали ж Платон ж Аржстотел, жзато секодњих и'налазе жолитжка и етжка тако тесно спојеие. Ако у жовжје време државжици ж жолжтжчки теоретжчари неће жж да чују за некж моралнж државжж задатак, то ожж ожда не жознају како соцжјалжо порекло свжх моралнжх обавеза. тако жж улогу државе у људском

291