Топола

Модерна психологија сматра као извесно, да највећи број ncuхичких појава прате фпзполошкп процесп као узгредне појаве. . "Даље je потпуно спгурно, да крајљи неиосредни услов за сваку психичку појаву мора увек да буде нервнп процес, и тсгувек та кав. у коме на крају крајева учествује човечији мозак. Гледиште, да свакој психичкој појавп одговара без пзузетка један мождани процес, утолпко Je само опште прпзнато, што je сваки озбиљнији научник уверен. да без мозга нема нн појаве свести. Међутим још увек постоји разлика у мшпљењу односпо питања, да ли свака, пспхолошком аналнзом откривена, делимична појавауједнога феночена мора да претпостави и једну физполошку делжмпчиу појаву фпзполошког процеса. Тако на пр. Вунт верује, да свако опажање 1 , неке ствари постаје само тако, »што се комплекс ocehaja, изазванпх објектом, везује једним актом „асоцијативне синтезе 11 «. Овај акт спнтезе, како славнп научннк мислн, јесте чисто пснхичке.. прпроде, те нпје пропраћен никаквом физиолошком паралелно.м појавом. Опсежна зависност психичких појава од можданих ироцеса, довела je многе мислиоце на мисао. да нсихологпја има једино за задатаЕ. да обогати наше знање о функцнјама мозга, па да je према томе само *део физирлошје. Алп, на супрот овоме, мора се скренутп иажња на то, да су цсихичке појаве потпуно осрбене. природе il. неупоредљиве са физичким феноменима. Све су појаве у природи, којима, разуме се, припадају и процеси у човечијем телу, рпа : жању. или се могу таквим учинити помоћу микроскопа или друпгх појачања наше способности опажања. Чак и тамо где то до сада није било могуће, могло би' се успети свакога часа усавршавањем ннструмената; тако дакле нема ни једног природног процеса, за еоји се не би могло -зампслити да није пристуггачан чулиом бттажању, Док се међутим психичке појаве не могу ншсада. опажати чулима, него само непосредно доживети начин, којп je свакоме од нас познат алп којн се не да ближе оиисати. Ето, баш зато мора њихово испитивање остатп предмет нарочите науке. Физиологија he, драгодене подстреке давати лсихологији за обновљену психолошку анализу, као што може са своје стране психологија означивати физиологији ироблеме и указивати јој нове путеве. Али лсихологија не може никада престати да буде самосхална наука. Њен ће се предмет j’Bei: разлпковати од предмета сваке природие наукс.

■ 29