Топола

§ 11. ПсихологиЈа и философија. Као што смо видели, модерна се психологија ослободпла од сваке философске спевулације, а нарочито од сваког философског система, п развила се у самосталну емпиричку науку; Ади ипак тесна веза пзмеђу- психологије п философије остала je да постојк и даље. Додуше. однос између Једне п друге, гране науке нешто се изменио. Строго узев. могао би се психолог одрећи сваке метафизичке хипотезе, али je философ данас више него икада упућеп на савесну пдихолошку анализу. Ако хоће философпја да дође до свога дпља т. ј. до једног јединственог посматрања света. онда .мора узети у обзир не само законе физичког збивања, какве их природна наука даје, него још у много веНем степену законе псжхичког збивања. какве их психологија подухвата да жспптује. Само на психолошкој осмови можо данас философ обележити границе људскога сазнања, и само помоћу лсихологнје наћи и разумети облпке, које наша сазнања морају нужно узпматп. Само психолошка анализа наших осећања може га научити, који су услови под којима сматрамо да је.нешто лепо; и само познавање тих услова може дати норме које he важптп за уметника. Тек дубоко п тачно проучавање онога што се у иама збива када одобравамо поступке других, када смо са самим собом задовољнд пли незадовољни. може му показатп пут којн водп постављању моралнпх норми за људскж поступак. Према томе je психологија најважнија основпца за једну у истнни научну фнлософију; п ко то заборави. или мисли да може. у свом дрском али иотпуно несавременом иоверењу у моћ спекулације, да занемари потпуно психолошку основу, »томе ноге не стоје на земљп нигде сигурно. п са њим се облаци и ветрови титрају«. Али психологија већ готово сама по себп водп фплософским проблемима. и ако се не да иорећи да.их она може и сме.отуритп од себе. Beh наука о чулним опажањпма открива нам чудну чињеиицу. да je - наше поверење у дата чула шшања много. в.еће него у она, чула вида и, слуха. Пспхоћог Iна зацело право да се задовољи регистровањем чињенице, али je искушење врло велико. да се њој иађе објашњење. Алп то. већ задире, дубоко у теорпју сазнања. Наука о моралним п релпгпозннм осећањима и о феномецнма воље дражи нас још више да-се позабавпмо ближе питањем,- како

30 ■