Топола

да се утврде морални законн п лроблемом слободне воље. Овде je пре свега иужно. да се тачно п без нкакибг обзира на жчнје.фжлософско гледпште утврдп жслхолошко стање стварп. Али често баш ово констатовање еадржи већ pemeiße лроблема у себи, те je неразумл>иво, зашто не бж психолог лмао храбростл да учжнл још који корак даље п да пређе лреко голог констатовања чињенпца. Према садашњем стању псжхологжја je дакле самрстална наука, алл служп као неопходна основа за свако фплософско пстраживаље. § 12. Предмет и задатак логике. Лог пк а je наука о облж цж м а пр а в и.л но г а чпшљ ењ а. Ми' сматрамо да je мшпљење онда правилно, ако нас доводж до објектжвно поузд ан и х судова. Објектжвно поузданп су такви судови, које свако, који нх чује п са' разумевањем прати ток мпшљења што к њима водж, мора да прпзна за лстжнжте. Као другп крвтернјум, да ли je некж суд објективно поуздан. сматрамо даље испуљење унапред изречених жсказа. основанпх на дотичном суду. На супрот објектлвној лоузданостж налази се субјективна. која се већлном не може пренети на другога. Оубјектдвну поузданост имамо на пр. о томе, да he наш пријатељ, кога годжнама жознајемо, у једном одређедом случају поступатж тако и нжкако друкчијс. Напротив објектнвну доузданост имамо на пр. о томе. да пењање барометра' значи повећање ваздушног притжска. Обллцп правилног мжшљеља, т. ј. 4> мжшљења које водл објекјивно поузданим судовжма, нжсу ништа друго до општи условн те објектшше поузданости. Ако узмемо још у обзжр и околност,'да се у научном истражжвању не долазн увек до објектжвно поузданпх дудова, него врло често до мање илж вжше вероватнпх судова. онда можемо логлку још дефинисати као науку о општим условжма за објективну поузданост и вероватноћу. . Да' би се нашли облицж правилнога мжшљења, морају де најпре псжитатн облжци мпшљења уопште т. ј. мора се потражлти оно жlто je свжма актима'мпшљеља заједнпчко. Овде се сада пре свега намеће облик самога суда, облик на коме се заенива дело мишљење. Најпростија опажања, као ж резултати најзамршенлјпх расуђжвања, лзражују се у облжку суда. Овај облжк мжшљења добио je у говору облжк приповедне реченице; и тако дакле, редбиица и суд илж, ка.ко би још моглж рећи, расуд и а р еч ени д а чини центар свих логичкжх жспжтжвања. Када je некж суд пра-