Топола

X er л укратко у Енцнклопедији n Философнјн права. Опширнијп и много живљн je његов приказ у предавањима о философијн историје. ЕОја су издата после његове смртл*). Xе гл разликује ,три врсте писања исторнје, првобитно, где се прика ;ују догађаји Koje je пнсац лично доживео; рефлективно : где писац уноси свој дух у ток догађаја. затим философско које ћемо овде нзнети. Ово последње ннје ништа друго до умно посматрање исторнје. »Једина мисао коју философија доносн. јесте проста мнсао ума, да ум влада светом, дакле, да je у историјп било ума« (42). Аум je дух. А поштб'се светска псторија »збива на духовлом тлу«, пошто je дух »на позорннци на којој га посматрамо, у светској псторијж у својој најконкретнпјој стварности« (50), то морамо претходно да пзнесемо неколнко расматрања о природи самога духа. Као што сло већ напред рекли, Xе гл сматра да je најоитнија осоопна духа —улооода. »Сазнање je фнлософнје. да je слобода једино што je пстинпто код духа« (51). Али слобода постоји само. ако знамо д а см о слободнн. »По тој апстрактној одредби можемо рећи о светској историји, да она приказује дух. како долази до знања онога шта je он по себп« (52). »Оријенталци још не знају, да je дух лли човек као такав по себи слободан. а пошто то не знају. онп то и нису; они само знају, да je ј е дан слободан. а баш због тога и јесте таква слобода само | самовоља.« »Тај je један зато само деспот а не слободан човек.« »Тек су Грцп постали свеснп слободе. п зато су билп слободнн. Али су п онл као и Римљанп. само знали да су неки слободнп али не човек као такав (52). Тек су германскп народи посталп у хрпшћанству свесни, да je човек као човек слободан, п да љегову сопствену прпроду сачпњава слобода духа. Ова се свест појавпла најпре у религијн, у најскровитијем регпону духа; алп ja даљн задатак био. задатак. чпје решење н извођење захтева дуг културни рад, да тај принцнп развије и у световном бпћу. То примењпвање принцппа на световиост. разрађивање и ирожимање њпме световнога стања. то je дуги ток. којп сачпњава саму псторпју.« »Оветска je нсто рн ј а напр еда к у све ст и слоб о де, напредак којн упознајемо у његовој потреби« (53). Слобсда »je себп цпљ који нзвршује и једини дпљ духа. Тај je крајњи циљ; ко.ме се тежпло у светској исторшји. коме су све Нчртве прииете на пространом олтару земље ц у току дугога времена. Само je ои тај, који себе изводп и испуњује, једипо-што je сталпо у промепи свпх догађаја н. стања.

*) ]\Гојп су цитатп према Рскламовом издању унпверзалне бпблиотеке, које je лако прпступачно.

312