Топола

свести д а je дак л е ње н а садржина стварнос т«. (Енциклопедија, § 6.) Ако оставимо на страну често насилни и произвољни дијалектички метод, који Xе гл употребљује у својој логиди, онда заиста налазимо код њега веома јако развијен см и с а о з а стварност, и често нас запањују дубоки погледи, којима je он у стању да проникне духовни живот човечанства. Његова »Фнласофнја духа« коју je он сам објавио у »Феноменологији«. у »Философији права«, а нарочито у »Енциклопедији«, а која je после његове смрти још вшпе постала позната објављивањем љегових предавања о сстетици, философији религпје. философнји историје п историји философије, заиста обилује плодним мислима, које могу да даду импулса и отворе видик и ономе, који ннје у стању да присвоји нп интелектуализам ни спнритуализам Хеглов. Можда je најважнија мисао. коју je створно X е гл, његов појам! »о б ј е к тII в н о г а духа«. Под њим он подразумева оне резултате духовне делатностц, који се згушњавају j објективне установе и одређују мишљење ir 'делање поједннца. X е r л означује продуктпма нли облицима објективнога духа право. моралност и наравственост (Sittlichkeit). У свима тнм творевинама долази најсопственије биће духа све јаснпје до свесности и формираља. То биће духовно постоји за разлику од материје-, која подлежи закону те ж е нзграђује дух то своје биће, у колико je више, како то Хегл каже, »код самога себе«, у толико се више примиче својој истинској намени; својој конкретној стварности. Од ова три ступња највнпш je наравственост, у којој се чисто субјективна моралност ованлоћује ј у објективним институдијама пород и це, грађ анскога друштва и државе. Хегл се највише интересује за највиши степен развића нараветвености, за државу. »Држава je морална супстанца свесна саме себе. спрег принцдпа поролитте и грађанскога друштва« (Енциклопедија, § 535). А то значи, да се у држави најуспешније испуњује важна намена људскога духа, а та je. да дође до свести о сврјојГслрбоди. X 'e'T л 'неуморно објашњује то своје уверење и брани га од површних гледишта о бићу слободе. »Држава je најпре њена унутрашња коиструкција«, т. ј. њен устав. Она je даље, »особита пндивидуа и као таква се налази у односу према другим државама«. Али ти су особити духовн само моменти у развитку опште идеје духа у његовој стварности, а тај je развитак историја света (Енциклопедија, § 536). 0 смислу. циљу и општем току светске историје изјаснио се

311