Топола

310

развнтку. У своме сџису, »Ка.вечитом миру«, воји је вбјављен 1795, претреса К а н т врло јасно и лепо могућност једног трајног мира, покушавајући да докаже, да je природа створила и обавезала човека за то. Тако налазимо код Кан т а дубоке историско-философске погледе и импулсе. који се тек данас могу разумети и прпменити. Ослањајући се на Xе рд ераиК ан т а дао нам je Ш и л.е р у свом прнступном академском предавању~(l7B9) и У своме спису »Естетско васпнтање човека« (1795) читав нпз драгоцених мисли из области философије историје. Заједно са Хердером сматра, да je циљ историје развитак хуманости. али увиђа да само у држави може човек постати човеком. Истина, држава je производ нужде. али се мора развитн у орган ума н морала. У том васпптању човека природом и умом а ово je Шилерова најдубља мисао игра необпчно важну улогу уме тно ст и леп о. Тек естетским уживањем постаје човек потпуно човеколх. Ту се вршн сннтеза и једног п другог начина његовог манифестовања. Чулност и разум. посматрање н мишљење, нагон материје и нагон форме, сви су онп јако ангажовани у естетском држању, и у псто време хармонски спојени. Зато je уметност од највеће важностп за развитак к моралу; она игра врло важну улогу у псторији човечанства. и њено пра-’ вилно оцењивање може створптп основицу једној, будућој ф и л орофиј ику лту ре. Шил ер je више пута пзразпо ову мпсао у своме спеву »Уметници«, у рецензпји Биргеровпх песама, као п на другим местнма. Од тада внше мисао о естетском васпптању није ишчезнула. Ми ћемо сада прећи преко поједнних жсторискофилософскпх мисли код ФII хте а. 111 елпн га и његовдх ученика, па ћемо се зауставити кад дела спекулативне философије историје, за које морамо бити захвални Xе гл у. Xе гл ова je философија са гледишта теорије сазнања строги интелект уали за м, а посматрана онтолошки енергнчан сп-ириту.ализам. Ми шљењ е. ито апстрактно, спекулативно мишљење уздиже човека изнад жнвотпње н једннп je поуздани извар.„сазнања. У мишљењу je основана не само истила, већ и морал и побожност н лепота. Алп je мишљење актпвност д у х а. а само духу припада потпуна и права стварност. Стога се у философском мишљењу развпја пуна и потпуна стварност као живи процес у природи и исторпји. Философија мора битп, кажо Хегл каже, обавештена о томе, »да њена садржпна ннје друга до. она која je поникла првобитно у обдасти живрга духа и која још поапче, садржина иачињена светом. спољашњпм п унутрашњим светом